Sugrađanka, devedesetogodišnja Danica Felbab jedna je od onih koji su predloženi od strane Kikinđana za životnu priču u našoj emisiji „Rubinizmi“. Učiteljica u penziji sa potpunim radnim stažom, Felbab je i dobitnica Prvomajske nagrade.
A priča ove vremešne, ali još uvek vitalne Crnogorke po poreklu, datira još iz vremena okupacije iz perioda partizanskih odreda, večitih previranja između demagogije jednih ili drugih. Patrijahalna crnogorska porodica i ljubav prema ocu;
-Tatu sam volela mnogo, mamu ne! Baba mi je bila Crnogorka vredna, bogata, jaka sve je u životu sama skućila. Ona je meni uvek govorila, kada dođem preko leta ” Eto ta tvoja mati, vidiš…umije se, sredi, namaže usta”to je bilo sramota u Crnoj Gori! To su radile samo one najnevernije žene. Tako da sam ja to u sebi imala, zbog toga što se mama šminkala i nisam volela mamu. Volela sam tatu. I kada nešto ružno sanjam, šta god, ja sam se samo njemu obraćala, mami ne!
Naša sagovornica se seća aprila 1941. kada je mladi kralj Petar II, koji tada još kalendarski nije napunio 18 godina, napustio zemlju pred invazijom nemačkih snaga:
-Ljudi nose, pljačkaju…vreme kapitulacije. Nosili su zlato. Ja sam bila Gimnazijalka u to vreme. Videla sam, kako nose sanduke na aerodrom. Mi smo tamo imali kuću. Videla sam jedan avion i kako tovare poluge zlata. Narod je uzimao novac, zlato ne. Onda je otišao i mladi kralj. Njega sam videla, kako odlazi sa tim zlatom i sa svojom porodicom.
Kuća i imanje porodice u kojoj je naša sagovornica rasla i odrasla bili su poprilični, pa su oružane snage više protivničkih tabora baš tu našle za shodno da se smeste, nastavlja priču Felbab:
-Oni su, ja se i danas čudim, četnici u voćnjaku našem, na čistom prostoru kuvali jelo u kazanu. Raskomotili se, a partizani na udaljenosti od dva kilometra. Ja se i sad čudim kako su partizani uspeli sa te razdaljine, minobacačem da pogode pravo u kazan. Kad su ovi četnici poskakali, uzeli svoje oružje i bež! A tata je u blizini imao svoje pčele, nekoliko košnica…Inače, tata je tada veče otišao u Turjaču. Baš te noći, prvi put su nam na prag došli partizani. Inače nikada nisu bili, do tad. Četnici jesu.
Nakon završenog rata ona dolazi u Vojvodinu i počinje svoj učiteljski posao prvo u Domu za nezbrinutu decu, a nako toga počinje i njen učiteljski staž u OŠ „Feješ Klara“, gde nakon izvesnih problema ipak uspešno i u izuzetno dobrom kolektivu i odlazio u penziju. Više o ovoj zanimljivoj sugrađanki pogledajte u našoj emisiji „Rubinizmi“ koja je na našem programu svakog petka u 21 sat.