“Zaštita bilja i pčelarstvo” u Bašaidu
On 18 aprila, 2019 by Rubin Rubin
U voćnjacima svakim danom sve je više nabubrelih cvetnih pupoljaka i već otvorenih cvetova kod ranih sorti voćki. Pčele su aktivne, te su stoga pčelari iz Bašaida organizovali predavanje na temu „Zaštita bilja i pčelarstvo“ u okviru kog su svoje predloge i mišljenja imali mogućnost da iskažu i pčelari i poljoprivredni proizvođači.
Udruženje pčelaraiz Bašaida je pokrenuto 2014 i od tog datuma oko petnaestak članova održva kontakte sa drugim udruženjima, kako bi mogli da razmene iskustva, ali i da nauče nešto novo. Predsednik Udruženja pčelara Bašaida, Živojin Lazičić kaže da je ovoga puta prvo okupljanje osmišljeno i kao jedan vide edukacije na temu „Zaštita bilja i pčelarstvo“:
-Zahvalio bih se lokalnoj samoupravi zbog podrške, koju nam je ukazala, a što se tiče ovog predavanja, danas smo okupili predsravnike pčelarskih udruženja iz Zrenjanina, Kikinde, Bečeja i Žitišta. Rešili smo da organizujemo ovakvo predavanje kako bi ukazali na zaštiti biljaka, ali i o pčelarstvu.
April je mesec u kome obično cvetaju sve voćke – kruška, šljiva, breskva, trešnja, višnja, jabuka, orah, ribizla zatim šumske vrste, topole, jasen, bukva, breza, divlji kesten, trnjine, kao i ukrasno rastinje. Sa svih ovih biljaka pčele skupljaju polen i nektar. Pčelari i savezi i udruženja pčelara apeluju na sve poljoprivrednike da vode računa o pčelama kako ih ne bi otrovali prilikom tretmana pesticidima.
Baš je to i bio povod, da kako je objasnio predavač, i sam i voćar ali i pčelar Siniša Ilinčić da se u Bašaidu okupe kako pčelari, tako i poljoprivredni proizvođači, kako bi naučili nešto o kompromisu, koji bi svima pomogao:
-Kad oni sednu za zajednički sto i počnu da razgovaraju, odjednom svet počne da bude drugačiji. Ovaj region je nekako najaktivniji u toj temi i ljudi koji se bave pčelarstvom i poljoprivredom pokazuju želju da naprave napredak. Konkretno, prošle godine nije uspeo rod uljane repice, koja sad počinje da cveta, broj hektara sa ovom kulturom je daleko manji, ali je broj insekata daleko veći. Ova kultura nije toliko poznata i ako se ne reše problemi prilikom cvetanja, čoveka, koji prvi put gaji uljanu repicu uhvati panika i počne da prska svim i svačim i napravi štetu i repici, ali i pčelama. Ovde je reč baš o toj temi, da sačuvamo prinos ali i svet pčela. Problemi najčešće nastaju iz neznanja.
Ono što je dobro znati, to je podatak da se na Zemlji samo oko 10 % cvetnica oprašuje vetrom, dok 90 % oprašuju insekti, najčešće upravo pčele. Bez oprašivanja pčelama, prinos jabuka pada za 30 %, jagoda za 35 %, višanja za 40 %, šljiva za 42 %, malina za 45 %.