Na devetoj sednici Skupštine Grada Kikinde danas je na dnevnom redu bilo 34 tačaka. Rasprava se vodila između ostalog, o godišnjem izveštaju zaštitnika građana i radu javnih preduzeća u 2016. godini i rebalansu budžeta. Po hitnom postupku usvojena je i odluka da se nemačkoj kompaniji „Tenis“ da na tridesetogodišnji zakup 2.544 hektara državnog zemljišta.
U kikindskom parlamentu javne službe, ustanove i institucije predočili su odbornicima izveštaje o radu i poslovanju u 2016. godini. Pored toga, kao jedna od ključnih tačaka, od 34 koliko ih je bilo na dnevnom redu, izdvojio se rebalans budžeta Grada Kikinde za 2017. godinu. Predlog izmena i dopuna odluke o budžetu iznela je sekretarka Sekretarijata za finansije Snežana Kovačević, koja je obrazložila zbog čega je kasa grada umanjena za 108 miliona dinara prihoda:
-Odlukom o izmenama i dopunama o budžetu Grada Kikinde za 2017. godinu planiraju se prihodi, primanja i početno stanje, odnosno neutrošena sredstva na kraju 2016. godine, u ukupnom iznosu od 2.295.000.000 dinara. U strukturi izvora finansiranja najveći su prihodi iz budžeta iznosu od 2.183.000.000 dinara, transferi od drugih nivoa vlasti 48.000.000, donacije od međunarodnih organizacija 3.000.000 dinara i neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina u iznosu od 59.000.000 dinara. Nominalno, najveći prihod je porez na zarade. Porez na imovinu fizičkih i pravnih lica planiran je u iznosu od 294.000.500 dinara, kampitalne donacije od međunarodnih organizacija planirane su u iznosu 3.098.000 dinara, na osnovu realizacije za prvih šest meseci.
Predlog rebalansa budžeta naišao je na kritike opozije. Odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine Saša Homanov naveo je da budžet nerealan i neplanski, usmeren na potrošnju, a ne razvoj. Sa druge strane, odbornica Srpske napredne stranke Milica Tripinović istakla je da se gradska kasa razvojna u skladu sa mogućnostima. Ona dodaje da je budžet razvojni kada govorimo o ključnim oblastima poput poljoprivrede i saobraćajne infrastrukture.
Opozicija je takođe kritikovala smanjenje sredstava za izgradnju koridora na Tisi, odnosno puta između Iđoša i mosta kod Ade i graničnog prelaza kroz Nakova. Član Gradskog veća zadužen za mesne zajednice i ruralni razvoj Goran Dumitrov istakao je koji su faktori uticali na ovakav tok događaja, a da su oni vezani za promenu vlasti u Rumuniji i jedan sudski spor.
Svi odbornici bili su jednistveni u konstataciji da je pohvalan deo rebalansa budžeta program za ruralni razvoj i zaštitu životne sredine. Kao jedna od tačaka dnevnog reda našlo se i razmatranje godišnjeg izveštaja zaštitnika građana Grada Kikinde Ivana Roščića. On se u obrazloženju svog rada osvrnuo, između ostalog, na probleme loše demografske statistike i razlike u postupcima denacionalizacije u Beogradu i manjim sredinama.
Ipak, najviše polemike u bilo je tokom rasprave o izveštajima o poslovanju javnih preduzeća, a poseban akcenat stavljen je na Javno preuzeće za komunalnu infrastrukturu i usluge „Kikinda“ i „Apoteke Kikinda”. Direktor JP „Kikinda“ Danilo Furundžić naglasio je da su problemi ovog preduzeća zatečeni i da se uveliko radi na njihovom rešavanju.
Kada je u pitanju poslovanje „Apoteke Kikinda“, v.d. direktora ove ustanove Nino Žuvela naglasio je da je ona i u najboljem periodu apotekarstva bila u dugovima. Protekle godine dug je iznosio 103.992.000 dinara. Širi izveštaj o radu ove ustanove možete pogledati sutra u Dnevniku.
Pred kraj današnje sednice, usledila je najaktuelnija, a svakako i veoma važna odluka. Odbornici su odlučili da se 2.544 hektara državnog zemljišta da na korišćenje nemačkoj kompaniji „Tenis“ na 30 godina. Deo odbornika tražio je da gradonačelnik Pavle Markov u vezi sa ovom investicijom da šire objašnjenje:
-Budući investitor će u periodu od nekoliko godina da uloži oko 400 miliona evra. Radi se o investitoru koji je jedan od najvećih proizvođača u oblasti proizvodnje mesa u Evropi, radi se o kvantitetu proizvodnje, koji će prevazići celokupnu srpsku proizvodnju i dostići nivo od oko tri miliona tovljenika. Svakako da je nama pre svega cilj da Kikinda bude, ne samo sada, nego i u budućnosti deo velikih državnih projekata, da ne budemo negde u zapećku da nas niko ne prepoznaje, da se niko nas ne seti, već da učestvujemo u svim projektima, a posebno u velikim i najvažnijim, koje ova država trenutno radi.
Opširnije o ovoj temi u sutrašnjem „Dnevniku“ i nedeljnoj „Hronici“.