Radioaktivni gromobrani u Kikindi ne predstavljaju opasnost

Tragom informacije da je Kikinda grad u Srbiji koji ima najviše radioaktivnih gromobrana potražili smo odgovore od nadležnih institucija. Kontaktirali smo stručnjake u Ageniciji za zaštitu jonizujućeg zračenja I nuklearnu sigurnost i predstavnike Sekretarijata za zaštitu životne sredine lokalne samouprave koji su istakli da pomenuti gromobrani ne predstavljaju opasnost.

-Na području Grada Kikinde ima 40 radioaktivnih gromobrana. Šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bilo ih je 116, a poslednji je uklonjen o trošku Agencije za jonizujuća zračenja 2016. godine sa OŠ “Petar Kočić” u Nakovu – istakla je Miroslava Krnić, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Branko Brajić, pomoćnik direktora Agencije za jonizujuća zračenja i nuklearnu sigurnost tvrdi da su ovi gromobrani bezopasni:

-Dokle god se radioaktivni gromobrani nalaze u uspravnom položaju na objektima ne predstavljaju nikakvu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Potencijalna opasnost bi mogla da nastupi ukoliko bi se on nakrivio ili ukoliko bi pao.

U samom gradu ima 35 gromobrana. Najviše ih je, 19, u fabrici “Toza Marković, šest ih je na Livnici, četiri na bivšem “Hemiku” po jedan se nalazi na objektu bivšeg bioskopa “Zvezda”, nekadašnjoj fabrici PIK, na objektu “Agrosemena” i “Elektrona”, na zgradi Pristaništa.U Novim Kozarcima dva su na nekadašnjoj govedarskoj farmi “Sloboda”, a u Mokrinu na objektu DD “Mokrin”, u Iđošu na zgradi Poljoprivrednog preduzeća “Iđoš” i Nakovu na ZZ “Marko Orešković” nalazi se po jedan radioaktivni gromobran.

-Radioaktivni gromobrani postavljani su šezedesetih i sedamdesetih godina prošlog veka u čitavoj ondašnjoj Jugoslaviji. Donošenjem novog Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nukelarnoj sigurnosti 2009. godine bio je propisan rok od pet godina, tokom kojih su vlasnici objekata na kojima su radioaktivni gromobrani bili u obavezi da ih demontiraju, propisno uskladište i zamene novim – reakao je Brajić.

Po isteku roka zaposleni u Agenciji za jonizujuća zračenja i nuklearnu sigurnost i inspekciji za zaštitu od zračenja počeli su da prave evidenciju koliko još ima radiaktivnih gromobrana.

-Vlasnici objekata dužni su da uklone radioaktivne gromobrane – napomenuo je Branko Brajić.

Najverovatniji razlog zbog čega deo gromobrana još uvek nije uklonjen su finansije. Za uklanjanje jednog gromobrana potrebno je između 2.500 i 3.000 evra. U gotovo polovini lokalnih samouprava u Srbiji još uvek ima radioaktivnih gromobrana,a nadležna Agencija pokušaće da obezbedi donatorska sredstva za njihovo uklanjanje. Bez obzira na to da li će biti uklonjeni ili ne najvažnije od svega je što gromobrani ne predstavljaju opasnost.