Prodavci jelki ocenjuju ovu godinu daleko slabijom nego što je to bio slučaj ranijih godina. Prodaja prirodnih jelki je za trećinu opala, u odnosu na ranije, a jedan deo Kikinđani smatra da doček uz jelku polako gubi na atraktivnosti.
Još dva dana ostalo je ovoj odlazećoj, podosta ofucanoj, vidno umornoj godini da pokuša bar nešto da popravi, kada su želje u pitanju.
Pre tačno 363 dana prepuni nade i očekivanja kupovali smo ukrase, čestitke, smeškali se jedni drugima, da bi sada na samom kraju shvatili da smo možda suviše očekivali.
Tradicija nalaže da je sve u dobrim željama i nadanjima i da se toga treba držati. Sve to, u ovim prazničnim danima ide uz svetleću priču raznih svetlećih đakonija.
Lampice, duge i do 10 metara, po povoljnijoj ceni nego što je to slučaj u nekim radnjama nalazimo kod naših prijatelja, koji svoju tezgu sa prazničnim ukrasima drže već trideset godina i imaju svega što bi moglo dobro da dođe, kako bi kuća bila što lepša i kako bi privukla dobru energiju.
Duh prazničnog veselja, onaj dobar porodični osećaj uvek zapečati i mala, srebrna, sa korenom, plastična, lepa, raskošna, ili sasvim jednostavna ali ipak Novogodišnja jelka. Da li je i ove godine našla svoje mesto u kućama i stanovima, Kikinđani su podeljeni.
Jedine jelke koje se prodaju na kikindskoj pijaci su one sa korenom, a cena im je ista kao i ranijih godina. Prodavci su čak spremni za svaki kompromis, pošto su vrlo neprijatno iznenađeni zbog slabog interesovanja sugrađana za kupovinu jelki, te ih nude po ceni od 1200 dinara za one srebrne i niže primerke, pa sve do 1800 dinara za one čija visina prelazi dva metra.
Ukrasi, svega na pomenutoj tezgi i to svedeno na svetleće sijalice i kugle, a sve po ceni od 200 do 450, dok su trake za jelku svega 80 dinara. Plastične jelke ne nađosmo ove godine na pijaci, nismo videli ni Deda Mraza, a tek što se tiče paketića, verujemo da su već našli svoje mesto ispod gore pomenutih jelki. Sve u svemu, Nova godina kuca na vratima, čekali je mi ili ne, sa jelkom ili bez nje.