Tadicionalna navika da se nabavljaju ogrevno drvo u avgustu, septembru i oktobru, kad se završe priprema dece za školu i zimnica, je glavni razlog neefikasne upotrebe baš te vrste ogreva. Ko tokom jeseni i zime loži suvo drvo, kupljeno u aprilu, potrošiće ga 20 odsto manje i uštedeti u proseku oko 7.000 dinara nego da je koristio ogrev koji je sirov, objašnjavaju eksperti. Ipak, ono što je pravilo i ovoga puta je potvrđeno, kako nam je objasnio i Toni Demenj ispred stovarišra ROT, gde su nošeni dugogodišnjim iskustvom gledali da obezbede dovoljne količine u ovom prvom krugu.
-Dobro smo snabdeveni, trudimo se da ponuda bude što bolja i kvalitetnija. Sugrađani to već dobro znaju, prate dinamiku i rado sarađuju već godinama. Bagrem, hrast, bukva, svega imamo. Imamo i uglja, ali Kolubara je tek sad krenula. Sindikati i fabrike su blizu kraja. Ljudi su malo uplašeni, zbog prethodne godine koja je bila malo duža, pa su ostajali bez ogreva.
Drvo kao regenerativna sirovina za ogrev koje greje na ekološki i komforan način ipak ima i svoja svojstva koja su različita od vrste, a najčešće korišćeno drvo za grejanje su bukva, grab, hrast i bagrem.
Bukva stvara jak žar, pomoću kojeg se toplota zadržava duže vreme u prostoriji i ima široku primenu u domaćinstvima, ali su hrast i bagrem kod kikindskih domaćina takođe dobro zastuljeni. Efikasno loženje podrazumeva više stvari, od vremena nabavke, preko skladištenja, do loženja vatre. Istraživanje stručnjaka je dovelo do podatka da se u Srbiji potroši 2,5 puta više ogreva u odnosu na zagrejanu površinu u poređenju sa zemljama EU.
-Da vam kažem, svi pričamo o nekoj bukvi, ali u principu cer i hrast su najkvalitetnija roba, sporo gore i daju veću kaloričnu moć. Mi imamo lepezu nekih deset vrsta robe. radimo i uslužno sečenja i cepanje drva. Bukva je 5.800, bagrem 5.600. Ako se cepa, plus 300 dinara, ako se seče plus 200 po kubiku. Ugalj, ako je Pljevalj, 12.900, Kolubara 8,500. Kovin još nemamo, ali čekamo da stigne.
Sindikalna prodaja je moguća, kao i čekovima građana. Odloženo plaćanje, ili na poček, kako kaže naš sagovornik više nije praksa ST ROT Prema stavu Kikinđana, odabir načina grejanja je rezultat mogućnosti. Ovih dana trgovci u Etalonu beleže veliku potražnju kada su peći na čvrsto gorivo u pitanju. Kako navodi, Milan Vranješ, ispred Etalona, dnevno prodaju i do deset peći.
-Mogu slobodno da kažem da je dosta ofanzivno počela prodaja peći, ne toliko smederevaca, koliko peći alfa plam. Smederevci su sada na trećem mestu. Za cenu od 25.000 dinara možete kupiti vrlo dobru peć, da zagreva do 70 kvadrata, u zavisnosti od goriva. Smederevca devetku možete uzeti za 23.400 dinara, dok recimo alfina peć staju od 22 do 23 hiljade. TA peći trenutno nemamo, radimo po kataloškom naručivanju. Dostižu cenu do 60 000 dinara, najmanja od dva ipo kilovata, staje 35 000 Ćarobnu peć je moguće kupiti već po ceni od 17 000 dinara. Naša praksa do sada već toliko dokazana govori nam da mi ne možemo da donesemo peći, kolika je potražnja. Iz godine u godinu, a ja sam ovde već devet godina, povećava se kupovina peći na čvrsto gorivo
Smederevci se prodaju po ceni od 20 do 23 hiljade, a imaju i dvojku i sedmicu i devetku. Alfa peći su u prodaji po ceni od 21 -22 hiljade, dok je za čarobnu peć potrebno izdvojiti 17 hiljada. Ono na čega se skreće pažnja, to je način na koji se lože peći, od kojih većina više nema tučano ložošte. Osnovna greška je što se, kako Vranješ kaže, preloži ložište, što dovodi do realnog oštećenja.
