Najnovija istraživanja, sprovedena u Srbiji pokazuju da oko 65 odsto dece uzrasta između 11 i 18 godina zna da kaže koje zanimanje vide kao svoju budućnost. Zbog nedoumica, šta odabrati kao buduću profesiju, deca razgovaraju sa starijima, a 55 odsto njih kaže da su im roditelji ili nastavnici pomogli da to otkriju i pružili im podršku.
Ni jedan roditelj “po difoltu”ne želi da se njegovo dete opredeli za zanimanje koje vodi ka 40 sati dosade ili pak da nema vremena ni za najkraći predah i da pri tome radi na normu, koju je teško moguće ispoštovati. Stariji sugrađani, prema našoj anketi smatraju da su se oni, kada su se zapošljavali, ipak dobro opredelili kada je odabir posla u pitanju. Možda nisu bili snovi, ali je realnost potvrdila da se isplatilo.
Motiv za budući odabir kada je zapošljavanje u pitanju najčešće se nalazi u materijalnoj satisfakciji, što je u današnje vreme razlog da se kaže da je to upravo i logika. Nekome se posreći da radi ono što voli i to za vrlo lepu platu, dok je veća većina onih koji rade posao koji ih neispunjava i to za vrlo malu nadoknadu.
Samo se 30% zaposlenih između 30 i 60 godina izjašnjava kao veoma zadovoljno poslom koji ima. Različita istraživanja pokazuju da se naše zdravlje pogoršava kada radimo posao koji ne volimo. Tako su ljudi koji rade poslove koji pružaju malo zadovoljstva pod većim rizikom anksioznosti i depresije, nisu ništa više zadovoljni od nezaposlenih i imaju više šanse da obole od visokog pritiska.