Za Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi neće biti objavljen treći poziv za privatizaciju. Kako je istakla premijerka Ana Brnabić u tom slučaju Metanol bi bio ponuđen za svega 30 odsto procenjene vrednosti što bi značilo da se prodaje daleko ispod prave cene za takav kompleks.
Država je već objavila dva tendera za pronalazak strateškog partnera za MSK, ali zainteresnovanih kupaca nije bilo. Na tenderu iz decembra 2017. godine dokumentaciju je otkupio jedan kiparski holding, ali nije dostavio obavezujuću ponudu. Početna cena za prodaju 100 odsto kapitala MSK-a tada je bila 38,5 miliona evra, što je iznosilo 100 odsto procenjene vrednosti. Pre godinu, Ministarstvo privrede je objavilo da se ni na drugi tender nije niko javio, iako je početna cena bila 24,4 miliona evra, što je 50 odsto ukupne procenjene vrednosti. Premijerka Brnabić je navela da Metanol više nije teret za državu, da pokriva svoje izdatke i troškove i da stabilno posluje tako da neće biti objavljen treći poziv za privatizaciju.
Većinski vlasnik Metanolsko-sirćetnog kompleksa je “Srbijagas” sa 71, 85 odsto kapitala koji je i doneo odluku o pokretanju privatizacije. U vlasništvu Republike Srbije je 24,8 procenata.
Metanol i sirćetna kiselina su traženi tako da se izveze 98 odsto proizvodnje što je slučaj i u prvih pola godine kada je izvezeno sirćetne kiseline u vrednosti od 16 miliona evra i metanola u vrednosti od 10,5 miliona evra .U Metanolsko-sirćetnom kompleksu trenutno ima 530 zaposlenih.Osim fabrike u Kikindi u vlasništvu ove firme je i MSK sa sedištem u Baru u Crnoj Gori gde se nalazi i terminal za pretovar sirćetne kiseline iz železničkih cisterni u brodove. Proizvodnja u kikindskom kompleksu je počela davne 1987. godine, ali od tada do danas više puta je prekidana zbog visoke cene gasa kao osnovnog energenta.