Učenici i profesori kikindskih srednjih škola imali su priliku da u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“ čuju predavanje o dva velika uma srpske nauke Milutinu Milankoviću i Mihailu Petroviću Alasu.
Njihova život i delo predstavili su akademici i profesori u penziji Vladan Đorđević, Jovo Jarić i Dragoslav Kuzmanović. Profesor Đorđević najviše se bazirao na ličnosti Milutina Milankovića, a pored značajnih naučnih otkrića i inženjerske delatnosti, istakao je njegovu želju da objedini Julijanski i Gregorijanski kalendar:
-Tako bi svi hrišćanski praznici bili obeležavani istog dana. Tu je imao uspeha, ali nikada nije sprovedeno u delo, jer su crkve isuviše isključive i nisu sklone promenama, pa je to ostalo na papiru.
Kao i mnogi naučnici, Milanković nije bio shvaćen u vremenu u kojem je živeo i radio:
-Ajnštajnova teorija takođe nije bila odmah prihvaćena, ali je on ipak doživeo satisfakciju za života. To se nije dogodilo sa Milankovićem, nego se desilo kasnije. Ljudi su shvatili da ima nečega u njegovoj teoriji. Potom su vršili iskopavanja u okeanima, merili fosile i došli do zaključka da su njegova predviđanja o ledenim dobima tačna, dodao je prof. Đorđević.
U godini kada se obeležava 150 godina od rođenja Mihaila Petrovića Alasa o ovom vrsnom naučniku i svestranoj ličnosti mnogo se govori. Kako je istakao profesor Jovo Jarić, Petrović je prevazišao sve naučne granice i smatra se rodonačelnikom matematike u Srbiji. Čak i nadimak Alas i pasiju ribarenja Petrović je opravdao kroz naučni okvir:
-On nije pecaroš, on nije ribar. Bio je kvalifikovan i polagao za to. Izučavao je ihtologiju, putovao je po
svetu i ostavio traga i u tom segmentu. Bio je i predstavnik naše Komisije za odnose korišćenja plodnih tokova sa Mađarskom i Rumunijom. Bio je kvalifikovan čovek za takvu oblast.
Poput Milankovića, ni Petrović nije bio u potpunosti shvaćen u svom vremenu i čini se da je više puta pretrpeo nepravdu od akademske javnosti:
-U njegovom nije sve glatko teklo. Postojali su određeni otpori u sredini u kojoj je stvarao. Nikada nije postao predsednik Srpske akademije nauka. Dva puta je bio predlagan jedinstveno i dobijao je većinu glasova, ali je u to vreme velikaška, kraljevska vlast odlučivala i bio je izabran neko drugi. Nikad se zbog toga nije bunio. Bio je neverovatno skroman. Nikada sebe nije isticao u prvi plan i uvek je bio spreman da pomogne drugima, dodao je prof. Jarić.
Predavanja uglednih profesora su koncipirana uz želju da se mladima približi nauka, ali i da im se prenese važna poruka:
-Milanković je došao ovde iako je bio svestan da Srbija, kao ni danas, nije imala novca da finansira njegov posao inženjera. Zato je izabrao da se bavi teorijom. Ni onda nije bilo para, a tako jedna značajna ličnost se ipak vratila da radi za manje para. Ovo je i poruka deci da idu u inostranstvo na školovanje, ali i da se vrati. Nije sve u tom novcu. Ako možete nešto da postignete, vratite se. Jesu male pare, ali radite za svoje, istakao je prof. Kuzmanović, koji je učenicima govorio i o osnovama mehanike. Tako zaokružio priču o nauci i naučnicima Srbije.
