Morke su živahne i bučne ptice. Kako su po prirodi uvek na oprezu, objašnjava sugrađanin Zoran Demić, morke glasom upozoravaju na pojavu grabljivaca u svojoj okolini. Morke se često mogu naći među živinom u našim seoskim dvorištima. Za razliku od kokošaka ova vrsta živine samo kljuca i ne dira zasade, ne čeprka po dvorištu sve dok postoji i jedan insekt u blizini, tako da mogu da imaju ulogu i u organskoj proizvodnji. U dvorišti porodice Demić ova vrsta živine je zastupljena više od pet godina. Kao i kokoške, morke noću vole da se popnu na niske grane, pa je zgodno obezbediti im takve uslove, za koje se pobrinuo domaćin Zoran Demić, koji tvrdi da je dobro imati psa, ali da su morke možda još bolji čuvari salaša.
Meso morke, koje je po ukusu slično mesu fazana ili prepelice, spada u specijalitete. Tamnije je boje u odnosu na kokošije, bogatije proteinima, mineralima i vitaminima ali i dosta skuplje. Ono što je kuriozitet je da je belog mesa kod morki znatno veći procenat nego kod kokošaka. Ova živina počinje jaja nositi u martu pa do kasno u jesen. Jedna od karakteristika morki je da ukoliko imaju mogućnosti ženke često sakrivaju gnezda i nasad. Dobro je, mišljenja je Demić da budu u manjim jatima, što omogućava vlasniku lakšu kontrolu. Morka ima i karakteristiku teškog snalaženja u prostoru, što znači da, kada prelete ogradu retko se vraćaju nazad.
Za godinu dana jedna morka može da snese u proseku 70 jaja. Jaja su takođe hranljivija od kokošijih, sitnija su i imaju tvrđu i pegavu ljusku. Inače, ova vrsta živine potiče iz zapadnog dela Afrike, gde i danas žive u jatima slobodno u prirodi. Pitome morke zadržale su određene osobine divljih predaka.