Diskriminacija, stigmatizacija, predrasude i odbacivanje najbližih najčešći su problemi sa koji se susreću osobe inficirane HIV virusom. TV Rubin razgovarala je sa Kikinđaninom, koji je 2000. godine otkrio da je HIV pozitivan.
Do tada je živeo „običnim“ životom, bio je zaposlen i vodio aktivan društveni život. Usled atipične upale pluća, testirao se na HIV i otkrio da je inficiran. Porodici i najbližem okruženju odmah je saopštio rezultate, a od njih je dobio ljubav i nesebičnu podršku za borbu protiv ove infekcije.
Prvobitnu misao o samoubistvu odgnala mu je doktorka sa Infektivne klinike, koja je sa njim razgovarala četiri sata.
-Pitala me je „Da li si ikada imao grip?“. Na to besmisleno pitanje odgovorio sam potvrdno, s obzirom na to da se svaka odrasla osoba sa tim susretala. Onda mi je rekla „E, pa ti zamisli da ti je ovo kao grip. Pićeš lekiće i živećeš“. Tako je i bilo, ispričao je naš sagovornik.
Sa diskriminacijom se do sada nikada nije suočavao, ali kao volonter novosadskog Udruženja „Crvena linija“ imao je prilike da čuje različite priče o stigmatizaciji i predrasudama, kao i o odbacivanju HIV pozitivnih osoba od strane najbližih.
-Moram da istaknem da najviše diskriminišu zdravstveni radnici, pogovo stomatolozi. Situacija u Vojvodini je malo bolja, ali se još uvek mogu naći oni koji odbijaju da pruže medicinsku pomoć obolelima od HIV-a.
Terapija je takođe jedan od problema. Iako je u Srbiji besplatna i dostupna, ona je u svetu prevaziđena. Naš sagovornik ističe da se sa sličnim problemima kada su medikamenti u pitanju susreću i onkološki pacijenti, te da ne smatra da su HIV pozitivne osobe diskriminisane po tom osnovu.
On dodaje da mu je život sada ispunjeniji i lepši, da je zahvalan na svakom novom danu i da ga posebno raduje edukacija mladih ljudi o ovoj temi.