Izložbe “Heroji ravnice” i “Komandant Uglješa-život jednog revolucionara”

Učitelj, ratar, železničar, student, livac, berber, moler, gimnazijalac… Pre 80. godina spojile su ih rodoljubive ideje i želja da se suprotstave okupatoru. Nažalost, u okršaju sa nemačkim jedinicama tog 4. avgusta 1941. godine, ovi mladi partizani su poginuli, uključujući komandanta i komesara, a sedam članova odreda uspelo je da probije obruč. Posle borbe, okupatori su streljali radnike sa salaša, a iz Kikinde su u atar doneli tela trojice rodoljuba ubijenih u “Sokolani”.

Stradalim pripadnicima Velikokikindskog partizanskog odreda posvećena je izložba “Heroji ravnice” postavljena na gradskom trgu, pokraj Spomenika žrtvama fašizma.

Uprkos činjenici da je Banat ravničarski teren, bez šuma i planina, rodoljubi su se odlučili na borbu, da pruže otpor i nažalost svoj život su okončali na Simićevom salašu, napominje Miloš Pušara, kustos- istoričar Narodnog muzeja.

Ovu postavku čini 20 panoa koji nas bliže upoznaju sa pripadnicima Velikokikindskog partizanskog odreda. Mnoge kikindske ulice nazvane su po njima: Uglješa Terzin, Rada Trnić, Miloš Ostojin, Sava Lipovanov, Milan Sivčev. Izložbu koju su organizovali Kulturni centar i Narodni muzej, od sutra će svi zainteresovani posetioci moći da pogledaju u dvorištu Muzeja.

Ova ustanova kulture organizator je i izložbe “Komandat Uglješa-život jednog revolucionara” koja je svečano otvorena danas, a posetiocioma će biti dostupna do sredine septembra.

Direktorica kikindskog Muzeja Lidija Milašinović kaže da obeležavanjem jubileja čuvamo sećanja, ali možemo i da dođemo do dodatnih saznanja o istorijskim događajima.

Važno je da Kikinđani znaju ko je Uglješa Terzin i ko su svi ostali nekadašnji stanovnici Kikinde koji su dali svoje živote da bismo mi danas živeli slobodno, istakla je Milašinović.

Gradonačelnik Nikola Lukač kaže da su mladi ljudi koji su se hrabro suprotstavili fašizmu zaslužili da ih se sa velikim poštovanjem sećamo.

Ovde smo da im se poklonimo sa velikim poštovanjem i divljenjem, jer su se odvažno suprotstavili tiraniji fašističke Nemačke. Nažalost, možda su svi ti heroji u jednom periodu bili neopravdano zaboravljeni. Po njima su nazvane neke ulice u Kikindi, ali su možda mlađa pokolenja, koja moramo vaspitavati u duhu slobodarstva, nedovoljno upoznata sa njihovim zaslugama. Ti mladi ljudi su svojim idejama, entuzijazmom, željom za boljim životom želeli da se suprotstave fašizmu i zbog toga su dali svoje živote. Četvrti avgust za nas Kikinđane je tužan dan jer je tog dana Velikokikindski partizanski odred desetkovan i praktično uništen. Ove izložbe su tu da nas opominju i sećaju na heroje koji su nam uzor kako se bori za svoju zemlju i grad. Takođe danas je datum važan za ceo srpski narod, obeležavamo pogrom ljudi iz Oluje- naglasio je Lukač na otvaranju izložbe u Muzeju.

Izložba o Uglješi Terzinu podeljena je u dva segmenta, objasnio je Miloš Pušara, kustos- istoričar.

-Prvi deo izložbe posvećen je njegovoj živopisnoj biografiji. Zahvaljujući njegovim roditeljima koji su ostavili fotografije, pisma, dokumenta mi smo uspeli da napravimo izložbu o prvom i jedinom komandatnu jedinog kikindskog partizanskog odreda. Drugi segment izložbe je o Simićevom salašu, o borbi i pogibiji odredarekao je Pušara.

Na izložbi ćete saznati brojne istorijske pojedinosti koje svedoče o životu komandanta kikindskog partizanskog odreda. Kako je student prava iz građanske porodice došao u dodir sa komunističkim idejama, o njegovim zatvorskim danima, ali i zbog čega Terzin nikada nije proglašen za narodnog heroja, iako se tim povodom i njegova majka 1960. godine obratila predsedniku Titu, ali bez uspeha.