U zakonu o Crvenom krstu Srbije, otvorena je mogućnost da u saradnji sa socijalnim i zdravstvenim ustanovama i organizacijama civilnog društva, učestvuje u poboljšanju kvaliteta života i zaštiti starijih osoba.
Crveni krst Kikinde već 18 godina sprovodi program „Briga o starima“uz angažovanje dve volonterke, koje rade sa preko 100 korisnika.
Ljiljana Bogosavljev je zadužena za tehnički deo, u smislu evidencije o zdravstvenom stanju, zatim upisa kartona, kao plana podmirivanja potreba korisnika. Kako kaže, tokom gotovo desetogodišnje realizacije projekta nailazile su na različite situacije. 
Bar jednom godišnje Crveni krst radi anketu sa starim ljudima, baš zbog nekog vida nasilja koje stariji ljudi trpe i to od najbližih, što je problem na koji se često nailazi:
-Kažem da ima svakakvih situacija i bez obzira koliko sam dugo u ovom programu, teške priče ostavljaju traga na svima nama. Nekeda kada dođem kući, po ceo dan sam pod jakim utiskom. Ne samo da su usamljeni, oni su ostavljeni i zapušteni. Ne može biti razumljiva da neko blizak, pogotovo ako se radi o deci da zapostave i ostave svoje roditelje. Koliko su iskreni odgovori ispitanih starijih sugrađana, to je pitanje. Mislim da se svi stide da nešto kažu. Nismo naišli na neke slučajeve fizičkog nasilja, ali na finansijsko jesmo. Strašno je što roditelji-penzioneri daju svojoj deci celu penziju, o tome gde se i na čega troše te pare, oni ništa ne znaju, što jeste neki vid finansijskog nasilja.
Eržebet Cucić je medicinski radnik u penziji i u situaciji je da proprati zdravstveno stanje i uoči naznake, ukoliko ih ima kod korisnika:
-I mi dobijamo pozitivne, povratne emocije. Ponekad ih zateknemo tužne, ali im pomažemo da se oraspolože i motivišemo ih da budu dobro organizovane. Gotovo kod svih je uočena ona standardna staračka usamljenost, pa se uvek obraduju našem dolasku.
Hološi Irena i Eržebet Fekete su od prvog dana najbolje drugarice. Svih godina, a obe ove godine ulaze u osamdeset i prvu, zajedno prolaze kroz dobro i zlo.
Eržebet Doboš ima 76 godina, živi sama sa tri mačke i jednim psom, u maloj i trošnoj kući. Penzija od 11 hiljada dinara ne može da podmiri njene potrebe, pa se dovija tako što iz dvorišta seče suvo rastinje i loži peć samo u večernjim satima, dok je kućni ljubimci greju preko dana. Kako bi mogla da preživi i u tim godinama odlazi po tuđim kućama i cepa drva, kako bi, kako kaže zaradila “još koji dinar pride”. Ekipa Crvenog krsta je posećuje, donosi pakete hrane i hemijskih preparata. Nakon što je u svojoj skromnosti kroz priču nagovestila da nema kapu, Ljilja i Eržika su joj pričinile i to zadovoljstvo.
Korisnika ima dosta, pa čak obilaze i baka Staku, koja je smeštena u Geronološkom centru. Cilj Programa brige o starima Crvenog krsta je da pomogne starijim osobama da ostanu što duže u svom okruženju, smanjujući potrebu za raznim vidovima institucionalne pomoći, kao i da se motivišu na korišćenje svojih fizičkih i mentalnih potencijala.