Ana Sofrenović i „Mala kutija“ Vaska Pope očarali Kikinđane

U opus „Male kutije“ Ana Sofrenović zaljubljena je godinama unazad. On ju je najviše motivisao da istraži kako se poezija prevodi i prepevava na druge jezike. Poznata glumica Kikinđanima je jedanaest pesama predstavila na srpskom, engleskom i francuskom jeziku:

-Poezija uopšte nije laka za prevođenje, a Vasko ima čudesnu poeziju. „Mala kutija“, koja je njegov poslednji opus pred smrt, nestvarna je i čudesna. Volim sve to i iskombinovala sam ih sa esejima Čarlsa Simića, koji je napisao knjigu „Alhemija sitničarnice“, koju je posvetio Džozefu Kornelu, američkom umetniku koji se bavio pravljenjem malih kutija, a bio je inspirisan i Vaskovim opusom.

Eseji i „Mala kutija“ na tri jezika prikazani su kikindskoj publici u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Opus „Mala kutija“ Vaska Pope posebno je inspirativan za našu sagovornicu:

-Ona je čarobna, čudesna, zastrašujuća i lepa. U isto vreme je i dete i odrasla osoba. Potpuno je neuhvatljiva u svom značenju, može da se tumači na toliko načina. Tako je jednostavna i hermetična, a sa druge strane obuhvata ogroman kosmički prostor. Vasko je uspeo da pomiri ta dva entiteta u opusu, koji je takođe beskrajno filozofski. Čudesno je za pesnika što je opus napisao pred kraj života.

„Mala kutija“ može se smatrati i ogledalom pisca, kojeg takođe opisuju kao zatvorenog poput školjke sa jedne i potpuno slobodnog sa druge strane.

-Meni je Vasko stavio „Malu kutiju“ na jedan prostor koji se svima čini dohvatljivim, a ustvari je potpuno nedodirljiv. Dao joj je dubok karakter i od nje napravio lik. Napravio ju je da je ona potpunosti neuhvatljiva i nedodirljiva. Može da ima mnogo značenja, što je po meni uvek znak velike i dobre poezije.

Pesme tokom prevoda ne gube na suštini. Ana Sofrenović ih najviše muzički doživljava, jer je za nju poezija najmuzikalniji govor.

-Meni je prelepo to što na engleskom i francuskom ima drugi duh. Jezici i kulture koje stoje iza stihova su drugačiji. Vasko je toliko univerzalan i otvoren. Pisao je na snažnom jeziku, jer je srpski veoma rezak jezik. Po tonalnosti su francuski i egleski veoma su meki jezici. Neverovatno je da je Vasko koristio reči koje sustrašno meke u srpskom jeziku. „Mala kutija“ i po značenju i po rečniku je zaista lagan opus.

Puna sala Narodne biblioteke „Jovan Popović“ govori u prilog da poezija Vaska Pope, ali i sva ostala nisu zaboravljeni, uprkos tome što se kao književni žanr godinama nalaze na margini. Posebnu notu večeri dala je muzika koja je pratila pesme, a koju je Ana Sofrenović stvorila zajedno sa umetnicom Mišom Cvijović.