“Zbrinjavanje do poslednjeg daha”-Priručnik za porodice teško obolelih pacijenata

Brojni korisni saveti i informacije u vezi sa različitim aspektima zbrinjavanja teško obolelih pacijenata u kućnim uslovima dostupni su na jednom mestu i predstavljaju značajnu podršku negovateljima. U izdanju BELhospice centra, prve specijalizovane dobrotvorne organizacije u Srbiji koja pruža palijativno zbrinjavanje, objavljen je priručnik „Zbrinjavanje do poslednjeg daha – saveti za porodicu obolelog od neizlečive bolesti“. Ovaj vodič za porodicu teško obolelog je na razumljiv i pristupačan način sastavila Hildegard Tojšl, osnivačica Krovne organizacije Hospisa Austrije, a uz podršku ERSTE Fondacije, dostupan je i na srpskom jeziku i prilagođen potrebama korisnika u našoj zemlji.

U priručniku „Zbrinjavanje do poslednjeg daha“ mogu se naći brojni saveti u vezi sa održavanjem higijene pacijenta, ishrane, prilagođavanja stambenog prostora, adekvatnog postupanje u slučaju različitih medicinskih stanja, kao i saveti u vezi sa komunikacijom sa osobom u terminalnoj fazi bolesti, preporuke kako da negovatelji brinu o sebi u ovom izazovnom periodu.

Priručnik je namenjen članovima porodica obolelih, koji su najčešće i njihovi negovatelji, kako bi im se pružile adekvatne informacije pomoću kojih se briga o teško oboleloj osobi može učiniti lakšom, a samim tim olakšati i patnja koja je nesumnjivo prisutna. To je svojevrstan vodič sa korisnim informacijama i savetima koji se pre svega zasnivaju na medicinskom znanju, kako bi se oboleloj osobi u velikoj meri pomoglo i olakšao period bolesti i poslednji dani života“ naglasio je dr Tomi Kovačević, specijalista palijativne medicine i jedan od priređivača priručnika. 

Vera Madžgalj, direktorka BELhospice centra ocenila je da je za članove porodice koji su primarni negovatelji palijativno zbrinjavanje bližnjeg veliki izazov jer su u ulozi sa kojom nisu nikada imali iskustvo i često su u strahu da ne pogreše.

„Negovanje je zahtevno, budući da negovatelj preuzima na sebe obavezu ishrane, održavanje higijene, zakazivanja pregleda, pratnju na preglede ili intervenciju, ali takođe i odgovornost u tačnosti primenjivanja pripisane terapije. Pandemija korona virusa njihov položaj je dodatno otežala, jer imaju izraženije poteškoće u zbrinjavanju svojih najbližih u kućnim uslovima zbog opterećenosti zdravstvenog sistema. Često hitna služba ili služba kućnog lečenja nisu u mogućnosti da dođu na teren, iako postoji potreba za tim,“ naglasila je Madžgalj.

Palijativno zbrinjavanje namenjeno je pacijentima suočenim s bolestima koje ograničavaju život, uključujući maligna oboljenja, srčane bolesti, neurološka oboljenja, demenciju, AIDS, kao i deci sa invaliditetom i starijim osobama. Ono olakšava bol i druge teške simptome i pokriva sve aspekte nege, uključujući fizičke, psihološke, socijalne, emocionalne i duhovne, uz poštovanje ličnih, kulturoloških, religijskih i svih drugih životnih vrednosti i uverenja pacijenata. Često se dešava da u uslovima kućnog zbrinjavanja ulogu negovatelja ovakvih pacijenata preuzmu članovi njihovih porodica, koji u većini slučajeva nisu stručni za takvu vrstu nege.

Priručnik „Zbrinjavanje do poslednjeg daha“ dostupan je na sajtu BELhospice organizacije, odakle se može preuzeti u elektronskom formatu.