U “Kozari” pušteni u rad sistemi za navodnjavanje

Poslednjih godina vremenske prilike uslovljavaju sve veću upotrebu sistema za navodnjavanje. Osim voća i povrća i ratarske kulture zahtevaju dodatnu količinu vlage jer su leta topla i bez padavina. U poljoprivrednom preduzeću “Kozara” ideja o postavljanju sistema za navodnjavanje postoji već tridesetak godina.

-Ideja se rodila devedestih godina, dok je postojao IPP “Banat”. Tada su urađeni i projekti za sve nekadašnje celine. Tih godina počela je i izgradnja regionalnog sistema za dovod vode u Kikindi. Prva crpna stanica koja je urađena je “Mokrinska 1” i na nju se naslanja “Kinđa” koja je prva imala sisteme za navodnjavanje. U protekle dve godine intezivno smo radili na tome da se voda dovede do Banatskog Velikog Sela, kako bi izgradili sisteme za navodnjavanje – istakao je Vlado Krejić, direktor “Kozare”.

Plan je sproveden u delo tako da su sistemi za navodnjavanje izgrađeni na površini od 550 hektara.

-Reč je o najsavremenijem sistemu. U zavisnosti od izgleda i veličine svake parcele uklapali smo sistem. Sistemi rade na struju i lako možemo da pokrenemo sve mašine u istom momentu – kaže Krejić.

Kikinda je grad sa najvećim brojem sunčanih dana u godini u čitavoj zemlji. To je uzeto u obzir tako da se u ovoj firmi menja proizvodnja. Dobar deo ratarskih kultura zamenjuju povratarske.

-Zaokret smo napravili jer sejemo sve više površina sa povrtarskim kulturama. Ujedno, sve više se orijentišemo na semenske kulture. Ove godine imali smo 70 hektara graška i sada teren pripremamo za setvu postrne boranije. Posejali smo i 20 hektara luka, 40 hektara semenskog kukuruza, pšenice i druge useve koji ne moraju uvek da budu u sistemu za navodnjavanje. Plan je da se intezivira proizvodnja i da po jednom hektaru anagažujemo više radne snage – dodaje naš sagovornik.

Projekat je vredan 1,5 miliona evra tako da je ulaganje po hektaru oko 3.000 evra. U “Kozari” kažu da će se investicija vrlo brzo isplatiti.