U Kikindi u oktobru 170 požara

Stanovnici Strelišta svake godine imaju problem jer neodgovorni pojedinici pale trsku koja okružuje njihovo naselje. Ove jeseni požara ima više nego ranije, a površine na kojima on izbija su u neposrednoj blizini kuća i pomoćnih objekata. Stanovnici ovog dela grada žele da skrenu pažnju neodogovornim pojedinicima jer se požari brzo i nekontrolisano rašire tako da su im ugroženi domovi.

 

 

 

 

 

-Problem nastaje kad se trska upali u blizini naših kuća. Teren je takav da vatrogasna služba ne može da priđe plamenu od kanala i rastinja. Trska je blizu moje kuće, a komšijske šupe više puta su bile zahvaćene požarom. Ne znamo ko ovo pali – istakao je Željko Erdeg, koji stanuje na Strelištu.

-Ljudi koji žive ovde brinu da će im požar zahvatiti obore sa stokom, letinu, voćnjak. Sve to zbog nečije nemarnosti ili dečije ludosti. Apelujem da nam se izađe u susret da se trska raščisti i tada neće biti šta da se pali – rekla je Sandra Karadžin.

U lokalnoj samoupravi kažu da su upoznati sa dugogodišnjim problemom meštana Strelišta i da su naložene pojačane kontrole u ovom delu grada.

-Kada je reč o Strelištu razmišljamo da sledeće godine trsku uništimo mehaničkim i hemijskim putem. Ideja je da istarupiramo što veću površinu – dodao je Milivoj Linjački, član Gradskog veća.

U oktobru je zabeleženo 170 intervencija usled paljenja vatre. Najviše su gorele poljoprivredne parcele u gradu i selima. Proizvođači pale biljne ostatke posle skidanja roda, iako je to zakonom zabranjeno.

-Radimo sve što je u našoj moći da sprečimo požare. U ovom periodu godine učestaliji je rad na terenu vatrogasaca, policijaca, saobraćajaca, poljočuvara. Sve pohvale za njih jer da nije njihovog angažovanja štete bi bile daleko veće. Počinioc može da se kazni samo ukoliko bude uhvaćen u momentu paljenja pažara. Uspeli smo da podnesemo tri prekršajne prijave protiv počinilaca i očekujem da će ih kazne koje će dobiti sprečiti da ponovo uzorkuju požar – zaključio je Linjački.

Paljenje požara u ataru predstavlja krivično delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine.Za spaljivanje organskih ostataka posle žetve useva odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu zaprećena je novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara za fizičko lice, od 25.000 do 250.000 dinara za preduzetnika i od 100.000 do 1.000.000 dinara za pravno lice.