TERRA…oaza mira i kreativnosti

Centar za likovnu i primenjenu umetnost Terra može da se pohvali neprekinutom tradicijom organizovanja vajarskog simpozijuma pod istim nazivom skoro četiri decenije.

Ovoga jula na internacionalnom simpozijumu skulpture velikog formata u terakoti, kao jedinstvenog umetničkog događaja ove vrste stvara sedam umetnika. Savršena stvaralačka atmosfera bila je i namera organizatora, kako navodi direktor  TLPU TERRA Slobodan Kojić:

-Jedna od ideja na samom startu pokretanja Simpozijuma TERRA je svakako bilo da se stvore optimalni uslovi za rad na planu velike terakote. Sama činjenica  da ti pozoveš čoveka da uradi veliku terakotu, a znaš da on to ne može u svom ateljeu, već si uradio nešto što je retko. Jako je bitna i ta radna atmosfera, druženje. Verujte da ne preterujem, oni su već nakon pet dana počeli da se ponašaju kao rod rođeni, kao jedna familija srećnih i zadovoljnih ljudi. Nije čudo…ta sreća i zadovoljstvo su utemeljeni u njihovim uspešnim radovima.

Jedan od umetnika, koji je nakon 37 godina rada, na mestu konzervatora baš u Centru Terri, rešio da pokaže i svoj, rekli bi raskošan talent je i Milan Ramaji, koji je iskoristio priliku da naglasi da je osim savršenih uslova,  dobra atmosfera jedno od obeležje simpozijuma:

-Ljudi koji dođu ovde, imaju mogućnost da rade tokom 24 sata, ono što žele i što nisu imali uslove u svojoj kući, na radnom mestu. Svi oni su oduševljeni mogućnostima, gline ima u izobilju, tu su i ljudi koji im pomažu da urade te velike skulpture.

 

Prostor na kom se održava Simpozijum predstavlja, kako to objašnjava umetnik Velimir Vukićević, veliki atelje i mesto  sigurnosti, na kom vlada harmonija i dobra energija:

-Meni je ceo ovaj boravak stvarno fantastičan. Ja sam keramičar, nisam vajar i radim s glinom. ali  na drugačiji način. Sad je ovo jedan od razloga što sam voleo da dođem ovde, da probam da uradim  nešto velikih dimenzija, veliki rad. To moje iskustvo je takvo, da sam iskreno oduševljen celinom ovog događaja: prostor, atmosfera, društvo, organizacija. Sve funkcioniše vrlo glatko i to me baš oduševljava.

Prvi put na Terri, uopšte prvi put u Kikindi, je Delia Lliesiu Prvački, koja je svoj umetnički talent počela da gradi u ondašnjoj Jugoslaviji, da bi ga kasnije nadogradila u Singapuru, čiju zastavu i predstavlja na Simpozijumu.

Pravilo koje je zacrtano od samog početka je da vajar može samo jednom da učestvuje na Simpozijumu i u obavezi je da napravi tri skulpture, dve galerijskog formata i jednu veliku. Internacionalni simpozijum skulpture “Tera” osnovan je 1982. i od tada se održava svakog jula u zgradi nekadašnje fabrike crepa, izgrađenoj 1895. godine. Na simpozijumu svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva.