„Tajno ruže u mirise zašle“ – najlepše je i najteže pisati za decu

U izdanju Banatskog kulturnog centra iz Novog Miloševa nedavno je iz štampe izašla zbirka pesama za decu „Tajno ruže u mirise zašle“ Slobodana Suvajdžića.

Ovo delu svoju promociju u Kikindi imalo je u Velikoj sali Kulturnog centra, a školarci su s pažnjom slušali stihove različite tematike, u kojima najviše ima arhaičnih primesa.

-Pišem o ljubavi prema prirodi, selu, ataru. Važno mi je da se ne zaboravi tradicija i sve što su nekada koristile bake, poput avana, razboja, preslica i slično.

Na ovaj način pesnik pokušava da decu vrati tradiciji i starim običajima i to iz više razloga.

-To je kulturna baština koja ne sme da se zaboravi ili zapostavi. Deca moraju da znaju šta su koristile njihove bake i prabake, jer danas sve radi na struju. Lako je bilo pisati za decu kada sam ja bio mali. Onda smo igrali „Trulih kobila“, „Pilcika“, kauboja i indijanaca, a današnja deca su neverovatno pametna. Imaju tablete, računare, pametne telefone, čudo neviđeno. Ne možemo da ih plašimo babarogama ili da im pričamo da bebe donose rode. Pisao sam i o tim stvarima.

Poznato je da je deci modernog doba teško privući i održati pažnju, posebno pričom ili pesmom. Zato autori imaju jedan od najlepših, ali i najtežih zadataka. Zbog toga je važno osluškivati mišljenje publike.

-Ova devojčica na koricama je unuka mog prijatelja. Čitala je sve moje pesme i davala mi primedbe i sugestije i govorila „Čika Slobo, nemoj da nam soliš pamet! Znamo mi sve.“ Ipak, interesantno im je da nauče i da shvate šta je u životu dobro, a šta nije. Ne želim da im budem tutor, nego da sami shvate šta treba da čine u životu.

Decu najviše interesuje kako autor smišlja pesmu i on im to rado objasni, ne krijući istinu da je u pitanju veliki izazov.

-Sa jedne strane gledaju vas Čika Jova Zmaj, Duško Radović, Mika Antić i drugi veliki pesnici, sa druge strane današnja deca, a pred vama su samo list papira i olovka. Kada se rešite da napišete neku pesmu, znate da će to potrajati. Sve ove pesme pisane su po 6-7 godina, pa se prepravljaju da budu koncizne i prijemčive. Ranijih godina su tvrdili da poezija za decu nije ozbiljna. Ipak, i pisci klasici potvrdiće da je za decu najteže pisati. Znam po sebi da je to jako odgovoran posao, a najteže je da vas dete prihvati. Deca su najiskrenija publika i ne mođeš ih prevariti.

Između dečijih pesnika i mališana postoji posebna veza. Odrasli ne zaboravljaju susrete sa najmlađima, a svako dete kad odraste nosi uspomenu da omiljenog pisca. Posebno je lepo i kada publika obraduje autora. Tako su učenici četvrtog razreda OŠ „Đura Jakšić“ priredili iznenađenje za Slobodana Suvajdžića.