Završena je žetva suncokreta. Prinosi su solidni, kreću se oko 3 tone po hektaru a nešto manji rod od rekordnog mogla bi da nadomesti cena koja je bolja od prošlogodišnje.
Na imanju Milana Dragića u ataru Ruskog Sela završena je žetva suncokreta. Zasnovan je na 40 hektara a rod ove uljarice je uglavnom ujednačen na svim parcelama i iznosi prosečnih 17, 18 metara po katastarskom jutru.
– Naspram pšenice, suncokret je mnogo bolji. Mi smo jako loše prošli sa pšenicom, pogotovo ovde u Ruskom selu, Velikom selu, Kozarci, ovaj deo, tako da je ovo srednji rod suncokreta, kaže Milan Dragić, poljoprivredni proizvođač.
Cena suncokreta je u odnosu na prošlogodišnju bolja, ali kad se podvuče crta uz nešto slabiji prinos, zarada će se svesti na isto.
– Sad je akontna cena koliko sam upoznat oko 35 dinara. To je za nijansu jača cena nego prošle godine što je bila, e sad kolika će biti konačna to mi ne znamo i ne možemo da utičemo na to. Suncokret nekad zna da rodi i više, recimo dve tone, po katastarskom jutru 22, 23 metra, tako je i rađao, e sad ova godina je tako. Mislim da je ovo neki srednji rod. I naspram prošle godine malo ta jača cena pa će to biti to kao i prošle godine otprilike, šta da radimo. Ali je sve bolje nego pšenica što je bila, kaže Dragić.
Narednih dana kreće i berba kukuruza. Prognoze su solidne ali treba sačekati merenje za konačnu ocenu.
– Nismo ništa kosili, evo tu su počeli neki naši drugari već da beru malo za te ambare i situacija za sad ne obećava. Ne bih ništa prognozirao dok kombajn ne uđe ali dobro to će biti već sledeće nedelje, ističe ovaj poljoprivrednik.
Dragić ove godine nije uzimao u zakup državnu zemlju a kakva je godina kaže, možda i bolje.
– Nije ta državna zemlja baš nešto isplativo. Sad su je dali stočarima više i na duže, na deset godina, i treba, a sad da li će za ratare i biti ove godine ne znam. Ako bude bude, ako ne bude nikom ništa, kaže Dragić.
Naš domaćin sa bratom ukupno obrađuje 150 jutara zemlje. Uzgajaju nešto lucerke, I standrarne kulture pšenicu, kukuruz, suncokret. Nekada su se bavili I stočarstvom ali sada su okrenutri jedino ratarenju. Za njih ima dovoljno napominje Dragić a tu je I naslednik da nasledi imanje i posao.
– Imamo naslednika, evo mali tabana, to je bratov sin, inače nosi moje ime. On nam je sad velika pomoć, menja jednog radnika. Taman, ja, brat i on i ne treba nam niko više. Za to koliko mi radimo, nama dosta, zaključuje ovaj vredni domaćin.
Suncokret je prošle godine dostigao cenu od 33 dinara u kikindskoj Kaldarici, a danas se u ovoj zadruzi plaća akontno 35 dinara . U celom ataru Kikinde, prinos je šarnolik sa prosekom od 1,5 do rekordnih 4 tona po hekatru. U svakom slučaju prosek je baš kao na Dragićevim parcelama nešto iznad tri tone po hektaru.