“Preživeću”, kaže Monika Maširević, dok priča o Indiji u svom romanu prvencu

Gošća kikindskog Kulturnog centra i grada Kikinde, Monika Maširević, predstavila je svoje prvo književno ostvarenje, “ Preživeću-avanture s hodočašća u Indiji“.

Opisujući sebe, naša sagovornica objašnjava da je veliki  zaljubljenik u indijsku kulturu. Ta ljubav je, put Indije odvela čak šest puta:

-Prvi put sam bila sa 25 godina, u zapadnom Bengalu, na hodočašću. Mesec dana sam boravila tamo. Završila sam fakultet i  već bila u radnom odnosu, pa je bilo lakše od roditelja da dobijem blagoslov za odlazak. Nakon tog putovanja, meni su se mnoge stvari ootvarale a da su bile u vezi sa Indijom.

Naziv knjige „Preživeću“adekvatan je onom na čega je nailazila. Susretaće se autorka sa hipicima, u Rišikešu,  zatim opisuje jutarnji obilazak ašrama, gde su boravili, davnih godina, i Bitlsi, i gde su komponovali 48 svojih pesama, 1968. godine i još niz vrlo neobičnih situacija, pitko i sa puno humora, ali i surove realnosti autorka deli sa čitaocima na stranicama putopisnog romana:

-Trebalo je neke situacije  preživeti. Neke sa  bile i opasne po život. Dolazala sam u situaciju kada je trebalo  spavati na podu,  u metrou, kupati se na železničkoj stanici, penjati se na brdo, gde ima 1200 stepenika, na plus 40-50 stepeni.

Knjiga je nastala na osnovu dnevničkih beleški. Najveću dozu straha nije imala zbog toga što se bojala da će umreti 48 sati bez hrane u indijskom vozu:

-Nego kako će srpska publika reagovati na moju knjigu. Ja sam u njoj iznela samu sebe čitalačkoj publici i na taj način sam se stavila u poziciju da moram da budem dovoljno jaka, da prihvatim i kritiku i osudu za ono što sam napisala.

U mnogim gradovima Srbije održala je brojna predavanja i večeri indijske kulture, na kojima je, uz slajdove i fotografije iz lične kolekcije, publici predstavila ovu daleku i egzotičnu zemlju. Monika Maširević više od dvadeset godina radi kao bibliotekar u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu.