Poklonili se senima predaka

Velikokikindski partizanski odred prvi je formiran na ovim prostorima kako bi stupio u borbu protiv okupatora. U znak sećanja na hrabre partizane predstavnici: gradske i pokrajinske organizacije SUBNOR-a, Grada Kikinde na čelu sa predsednikom Skupštine dr Milovanom Blažićem, Udruženja potomaka ratnika 1912-1920., Istorijskog društva Kikinda, potomaka poginulih, održan je komemorativni skup i položeni su venci. Okupljenima se obratio Svetolik Atanacković, predsednik pokrajinskog SUBNOR-a:
-Danas smo ovde da sa pijetetom odamo poštu borcima, revolucionarima, hrabrim juncima u velikoj borbi protiv fašističkog zla. Danas smo ovde da se setimo svih onoh koji su dali svoje živote da bi mi danas slobodno živeli. O antifazimu moramo učiti našu decu i naše potomke .


Ove godine obeležavanju je prisustvovao i Odred izviđača “Proka Sredojev” za čije članove je u četvrtak uveče organizovan istorijski čas “Stazama Velikokikindskog odreda”. Marko Milošev, istoričar upoznao je izviđače sa činjenicama. On je podsetio da su tokom okupacije nemačke vlasti znale su da u Kikindi ima partizana koji su obavili nekoliko diverzantskih akcija. Prelomni trenutak, da se otkrije gde su borci sakriveni, bilo je hvatanje partizanskog kurira koji je krenuo bašaidskim putem za Kikindu, kojeg su nemački vojnici uhvatili u blizini današnje fabrike “Toza Marković”. Kurir je odveden na saslušavanja i tada je odao poziciju odreda.


-Na Simićevom salašu je 4. avgusta došlo do borbe između nemačkih okupatora i partizana koji su pripadali Velikokikindskom odredu. Tom prilikom poginula su četiri nemačka vojnika i većina partizana na čelu sa komandantom Uglješom Terzinom i Radom Trnićem koji je bio politički komesar. Iz neprijateljskog obruča uspeli su da se izvuku Kosta Sredojev Šljuka i Đura Oličkov, međutim niko od njih nije dočekao oslobođenje – rekao je Marko Milošev.
Milošev kaže da je važno mladim ljudima skrenuti pažnju na činjenicu da je najvažnije boriti se za slobodu.
Od 27 boraca na Simićevom salašu izginulo je 11. Nakon ovog događaja veliki broj ljudi je priveden u zatvor koji se nalazio u nekadašnjoj Kuriji. Od tortura i batinjanja dvojica zatvorenika su preminula.