Božićni i novogodišnji praznici su prošli. Deca su se vratila školskim, a odrasli poslovnim obavezama i svakodnevnoj rutini. Euforije više nema, a najviše nedostaje bliskost koja vlada tokom prazničnog perioda.
-Najpozitivnije u tom dobu je što se ljudi više druže, upućeniji su jedni na druge, pojačana je socijalna interakcija. Dodiri su prisutniji: više se grlimo i ljubimo. Ujedno upućujemo lepe želje za narednu godinu. U takvom kontekstu obostrane pažnje, dolazi do promena na fiziološkom nivou. Luče se hormoni dopamin i oskitocin, koji utiču na naše zadovoljstvo i sreću. Zbog toga smo i bolje raspoloženi i zadovoljniji sobom. Usled tih pozitivnih emocija, bolje i u lepšem svetlu opažamo i sebe i druge, stoga i naše saqmopouzdanje biva jače izraženo, objašnjava psiholog Tatjana Tanović iz Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“.
Sa njom smo razgovarali i o tranzicionoj fazi, odnosno prelaska sa svečarske atmosfere na uobičajenu:
-Većini ljudi povratak u svakodnevicu pada teško upravo zbog pomenutih razloga zbog kojih volimo praznike. Takođe, bitno je i koliko smo zadovoljni poslom kojem se vraćamo. Što je nivo zadovoljstva veći, radije ćemo se vraćati i obrnuto.
Za postpraznični period karakteristično je i to da se olako prekrše rezolucije koje smo zacrtali kao ciljeve za Novu godinu. Naša sagovornica pojasnila nam je kako da čovek ostane dosledan po tom pitanju.
-Da bi cilj prerastao u željeni ishod, potrebno je mnogo truda, rada i odricanja. Ako želimo da uspemo i ako želimo da kažemo „Da“ cilju, nekim stvarima moramo reći „Ne“ i to je zlatno pravilo. Da bismo uspeli u ostvarenju ciljeva, prvi uslov mora biti da je cilj lično naš, a ne nametnut od nekog drugog. Dakle, reći „Cilj mi je da mi ćerka završi fakultet“ ne može biti moj nego moje ćerke. Drugi uslov je da cilj bude u skladu sa sistemom vrednosti pojedinca i da je uopšteno u skladu sa ekologijom vrednosti: da bude moralan, pošten, korektan i da ne nanosi štetu drugima. Važno je i vremenski definisati cilj, jer nije isto reći „Želim da smršam“ i precizirati i reći „Hoću da skinem četiri kilograma za mesec dana“. Takvo vremensko ograničenje vrši jedan fin psihički pritisak, koji motivaciono deluje na osobu.
Tanović ističe da su u procesu ostvarivanja ciljeva olovka i papir zakon. Ukoliko je cilj dugoročan, treba ga raspodeliti na kraće vremenske jedinice. Kada se uspešno pređe prva prepreka, osoba je još više motivisana i tada za nju nema granica.
