Paljenje i preskakanje vatre Lazarice tradicija je koja se čuva u našem gradu. Na kikindskim sokacima u petak uveče mladi i stari družili su se uz kokice, krofne i rakiju.
-Već 70 godina ispred kuće palimo vatru Lazaricu. Ovo je običaj koji neguje moja porodica oduvek.Od naredne godine tradiciju će preuzeti moji sinovi koji imaju malu decu jer Lazarica je dečija radost. Dok mladi preskaču vatru mi stariji se okupimo i razgovaramo. Svako donese kokice, krofne, rakiju, sok pa ostanemo do dugo u noć – rekao je Radovan Miškov.
Mladi i malo mlađi uživali su preskačući vatru, a nekada se verovalo da preskakanje upaljenih snopova kukuruza, grana, slame, tera zle duhove, veštice i bolest. Ponekad oni koji skaču vatru precene mogućnosti pa nije redak slučaj da ostanu bez obrva i šiški. Bez obzira na to niko ne ide kući dok ne izgori i poslednji snop.
Pravoslavni vernici proslavili su i Lazarevu subotu. U narodu poznatiji kao Vrbica, praznik je posvećen dečijoj radosti. Između ostalog ovog dana bralo se olistalo pruće od vrbe preko kojeg se, po verovanju, prenosila snaga zelenila na decu i odrasle. Danas je običaj da majke svečano obuku decu, pa čak i onu najmanju, od nekoliko meseci, vode ih u crkvu i kupuju im zvoničiće vezane za trobojku koje mališani nose oko vrata.
Na Gradskom trgu, kao i svake godine, na velikom broju tezgi prodavani su slatkiši, baloni i razne druge đakonije prvenstveno namenjene deci. Tezge sa slatkišama bile su najposećenije.
Veliki broj sugrađana posetio je Hram Svetog oca Nikole,a i ove godine u crkvi su osveštane vrbove grančice, a deca su tri puta su išla oko crkve, kako običaj nalaže. Lazareva subota se do Drugog svetskog rata slavila se kao školska svečanost. Sa današnjim danom počinju veliki Vaskršnji praznici, a sutra pravoslavni vernici slave Cveti, sećanje na Hristov svečani ulazak u Jerusalim.