U Iđoškim vinogradima počela je berba grožđa. Naš domaćin je ovog puta bila Jelena Stepanov a ovogodišnje grožđe je zadovoljavajućeg kvaliteta.
Na plantaži porodice Stepanov u Iđošu, na početku stare Dudare, proteklog vikenda počela je berba ranih sorti grožđa namenjenog preradi, odnosno pravljenju vina. Način i pažnja kojom se obavlja berba,a potom i transport i prerada vinskog grožđa, značajno utiču na kvalitet budućeg vina, I zato se ovde vodi računa o svakom detalju.
– Nalazite se na jednom od najvećih vinograda na ovom terenu. Vinograd je zasađen na 0,55 hektara mada biljaka ima skoro za hektar. Sorte su Beli burgundac, Rajnski rizling i oko dva procenata je zastupljena Tamjanika. Danas beremo Beli burgundac. Ova godina je jedna od dobrih godina što se tiče visnkih sorti. Očekujemo pun rod obzirom da ulazimo u četvrtu godinu branja. Zasad je iz 2015.godine. U ovom delu parcele gde je Beli burgundac očekujemo 2,5 do 3 tone grožđa što znači da će biti skoro 2.000 litara samog vina jer planiramo da sve pretočimo u vino, kaže naša sagovornica Jelena Stepanov, vinogradarka iz Iđoša.
Zrno je dobrog kvaliteta i sadrži više nego dovoljan procenat šećera pa se može očekivati da će 2020. godina biti godina dobrog vina. Stepanovi se vinogradarstvom bave radi proizvodnje vina, i imaju jasne planove u toj oblasti. Upravo na ovom iđoškom brežuljku svoj put započinje najbolje iđoško vino brenda Kepul.
Godina je s proleća bila dobra pogotovo za pinoe ili burgundac koji mi imamo u zasadu, nije izmrzao. Bilo je ranih mrazeva ali pre nego što je biljka krenula u vegetaciju, tako da smo uspeli da se iz proleća izvučemo u vegetaciju . Što znači da nije izmrzla, da imamo potencijal za dobar rod. Takođe bilo je dovoljno sunčanih dana, ne dovoljno već baš kako treba. Nije bilo kišovito, nije bilo potencijala za razvoj bolesti, tako da je bilo lako sačuvati i sam plod i vinograd. Na našem potezu nije bilo vremenskih nepogoda, grada i oluje i ostalo je da sačekamo samo sunčane dane i evo dočekali smo ih. Sam rod je ušao u zrenje sa i više nego zadovoljavajućim procentom šećera što je vrlo pogodno posle za samu preradu, objašnjava Jelena Stepanov.
Kepuli, zaštitnici Iđoša i njegovih vinograda su patuljci, vilenjaci, u nekim drugim kulturama goblini ili orci, nevaljalci koji služe svojim gospodarima, a u ovom slučaju udovicama sa prostora Banata, naslonjenog na Rumuniju. Kepule su rađale udovice, negujući ih ispod miške, zbog čega su ostajali meleni. Verno su služili svoje gazdarice uz to praveći razne nestašluke. U kikindskom selu Iđoš mitologija Kepula je viševekovna i ne čudi što se po njima zove najbolje iđoško vino. Na pitomim iđoškim brežuljcima, osunčanim prijatnim septembarskim suncem, ovo grožđe započelo je svoj vinski put. Opštirniji razgovor sa našim domaćinima pogledajte u ovonedeljnom izdanju emisije Plodovi ravnice, ove nedelje u 15 h.