Otkriveno 128 radnika na crno

Inspekcija rada prošle godine najviše akcija sprovela je u okviru projekta “Reci ne radu na crno” koji je realizovan na osnovu zaključenog sporazuma srpske i norveške vlade. Tokom 2018. u funkciji je bio i telefon za anonimne prijave rada na crno, a zajedničke akcije sprovedene su sa policijom i kolegama iz drugih inspekcija.

 

 

 

 

 

 

-U registrovanim firmama zatekli smo 128 radnika na crno. Od tog broja 73 lica zasnovalo je radni odnos. Zaticali smo dosta stranih državljana koji su radili bez prijave boravka i radne dozvole koji su deportovani u svoje zemlje – istakla je Ljubica Otoran Anić, šef Odseka inspekcije rada.

Prošle godine bilo je ukupno 295 povreda na radu i to najviše u industrijskoj proizvodnji. Najviše povreda zabeleženo je kod radnika starosti od 55 do 65 godina prvog stepena stručne spreme, najčešće su se dešavale sredom ili četvrtkom, a u najvećem broju povređene su šake, prsti i ruke.

-Imali smo 65 teških povreda na radu, kao i dve smrtne povrede od kojih je jedna daljom istragom utvrđena kao samoubistvo – dodala je naša sagovornica.

U 2018. godini inspekcija rada obavila je 1.315 nadzora, za 300 više u odnosu na 2017. Izrečeno je i više mera prema poslodavcima, a najviše su se kršila prava iz oblasti rada.

-Pre svega kršenja je bilo u domenu radnog vremena koje je odlukama ili usmeno produžavano, potom smo uočili da deo poslodavaca ne obezbeđuje slobodne dane u nedelji, da nije adekvatno plaćeno uvećanje zarade, da se godišnji odmori cepaju u više delova. Doneli smo 311 rešenja o otklanjanju nedostataka, a podneli smo i 143 zahteva za pokretanje prekršajnog postupa što je popriličan broj. Izrečeno je 29 zabrana rada – rekla je Ljubica Otoran Anić.

Mera zabrana rada uzricana je najčešće poslodavcima koji nisu obezbedili uslove za bezbedan i zdrav rad ili nisu postojala lekarska uverenja za radnike angažovane na poslovima sa velikim rizikom. Prema odluci nadležnog Ministarstva inspekcija rada dobila je okvire na osnovu kojih može sa okrivljenima da zaključuje sporazum o priznanju prekršaja.

-To je dobro, a svi poslodavci mogu više da saznaju na sajtu ministarstva gde postoji predlog obrazca. Iako su kazne prilikom zaključenja spoarzuma niže od zakonskih predviđenih, ipak nisu toliko niske da stimulišu poslodavca da ponovo napravi isti prekršaj – rekla je Otoran Anić.

Od ove godine pozitivno je što sudovi određuju rigorznije novčane kazne za prekršaje. Prošle godine prosečne kazne izrečene od strane sudija bile su od 50.000 do 150.000 dinara, a u prvih sedam presuda u ovoj godini donesenim u severnom Banatu kazne su od 300.000 do 400.000 dinara.

Zaposleni u ovoj inspekciji intezivno su radili i na otkrivanju neregistrovanih subjekata. Provereno je sedam firmi za koje se sumnjalo da nisu registrovane, a kod pet se ispostavilo da su sumnje opravdane. Svima je zabranjen rad i naloženo da se registruju i četiri privredna subjekat su to i uradila.