“Otisak za snažan utisak”, BIS

U okviru serijala,  posvećenog  malim srednjim preduzećima  televizije Rubin,  predstavljamo   uspešnu i po dobrom poslovanju poznatu  kikindsku štampariju  BIS. Štamparija se nalazi na istom mestu već dvadeset godina, uspešno posluje isto toliko i raspolaže inventarom na koji im mogu pozavideti čak i neke fabrike. Ipak, da bi došli do ovakvog rejtinga moralo se raditi, kaže vlasnik, Bogdan Brcanski,  inače otac troje dece, a počeci su bili itekako teški.

-Štamparija je osnovana 1997 godine, kao mala porodična štamparija, u kojoj je radilo troje radnika. Nekada smo radili u Grafici, ostali smo bez posla i došli smo na ideju da osnujemo svoju štampariju. Bilo je jako teško i mukotrpno. Nismo imali sredstava, podizali smo dosta kredita, bilo je poprilično rizično. Kruna domaćinskog rada se isplatila. Štamparija ima 11 zaposlenih, ali imamo i dve knjižare u sklopu rada štamparije, u kojima radi još 6 radnika. Razmišljam o proširenju, koji bi me i motivisao da otvorim  još radnih mesta.

 

Ovo je jubilarna godina za BIS i u toku dve decenije, kako Brcanski objašnjava su savladali sve tehnike štampanja, raspolažu najsavremenijom tehnikom, jedinstvenu u regijonu. Kako nastavlja naš sagovornik, često je bio prinuđen da se obrati bankama, kako bi mogaop da nabavi neku od mašina, od kojih pojedine staju i do 25 hiljada evra.

 

Kikindska štamparija BIS, kako kažu „Štamparija sa tradicijom“ zapošljava 17 radnika. Iz ove firme su svoj radni vek neki od radnika uspešno i okončali, a ukoliko se povaće obim posla imaju nameru da otvore još radnih mesta. Kako bi neko mogao da se bavi privatnim preduzetništvom, potrebno je zalagati se minimum 12 do 15 sati.

Štamparija BIS radi u proširenom prostoru, nego što je to bilo na početku. Kako komenatiše ovaj vredni domaćin, u nameri je da opredeli još prostorija, kako bi radnicima bilo prijatnije za rad i kako bi sve mašine mogle nesmetano da funkcionišu. Ono što je stav uspešnih preduzetnika, Brcanski je opisao u jednoj rečenici u kojoj kaže.“.prvih 15 godina ja sam motao posao, sada posao mota mene“.