Neka ne iznenade novi predstečajni postupci u “Tozi Marković”

Informacija koju je objavila TV Rubin da je “Sberbanka” pokrenula predstečajni postupak usled nepoštovanja plana vraćanja dugovanja ali je, potom i odustala od pokretanja ovog procesa potvrđena nam je u samoj fabrici.

Fabrika “Toza Marković”, zajedno sa većinskim vlasnikom “Srbijagasom” pregovara sa bankama o načinu isplate duga nastalog u ranijem periodu.U godini koja je za nama trajao je grejs period za vraćanje dugovanja i to mahom prema bankama, rekao je Vladimir Ilić, direktor fabrike “Toze Marković”.

-Sada smo u situaciji da fabrika na godišnjem nivou treba da servisira 3,5 miliona evra. U 2017. godini poslovali smo pozitivno i ostvarili profit od 250 miliona dinara. Kada se od zarade plate kamate bankama i to što je urađeno ostao je čist neto profit od 30 milliona dinara. Tako dolazimo do činjenice da fabrika može bankama da plati od milion do 1,5 miliona evra godišnje, ali ne možemo da vraćamo 3,5 miliona evra.

Stoga se već neko vreme kroz pregovore traži kompromis i zajedničko rešenje koje će zadovoljiti i poverioce i vlasnika.

-Kada neko u pregovorima nije zadovoljan, kao u ovom slučaju “Sberbanka”, podnet je predlog za stečaj, koji je posle naše intervencije povučen. Moram da napomomen da će takvih situacija biti još u narednom periodu, dokle god se ne dođe do konačnog dogovora. Banke su rigidne i ukoliko se fabrika ne iščupa iz “čeličnog” ili “smrtnosnog” zagrljaja banka stvari će se završiti loše. – dodao je Ilić.

On ističe da u ovom trenutku mendžment fabrike vidi četiri modela rešenja nastale situacije i napominje da se većinski vlasnik za sada nije izjasnio o tim opcijama:

-Možemo da napravimo nov dogovor sa bankama i objasnimo im da ne možemo da plaćamo više 1,5 miliona evra godišnje na ime dugovanja, a da banke otpišu zatezne kamate i nađu realan obračun vrednosti kapitala koji je uložen u “Tozu Marković”.Drugi model je da “Srbijagas” preuzme naš dug od banaka, pa da mi njima plaćamo obaveze. Treći način je da se uđe u ozbiljno traženje strateškog partnera koji bi otkupio dugovanja i sa “Srbijagasom” napravio dogovor o vođenju fabrike, a četvrta solucija je stečaj koji je najnenepovoljniji za državu jer gubi kapital koji je konvertovan.

Toza Marković” ima obaveze prema poveriocima predviđene planom reorganizacije odnosno da vraća dugove koji su nastali zbog loše privatizacije i zbog kojih je svojevremeno pokrenut stečaj. Dug od 50 miliona evra smanjen je jer je deo konvertovan u kapital “Srbijgasa” čime je ova kompanija postala većinski vlasnik fabrike. Preostalo je 34 miliona evra koje treba otplati u narednih 10 godina.

-Posle isteka grejs perioda i svih mera koje je menadžment u dogovoru sa “Srbijagasom” preduzeo fabrika je pokazala da može da radi. Za tih godinu dana, kada nismo imali obaveze da plaćamo dugove iz prethodnog perioda, fabrika je radila u punom kapacitetu i vratili smo se na tržište. Investirali smo u novu opremu za proizvodnju pločica, a za mesec dana počinje proizvodnja crepa većeg formata koji će odmah biti dostupan na tržištu. Uspeli smo da izmirimo i sve svoje tekuće obaveze – pojasnio je Vladimir Ilić.

Za “Tozu Marković” zainteresovan je i ozbiljan stateški partner čiji predstavnici koji su već pola godine u firmi i posmatraju sve tokove proizvodnje i prodaje robe. I pored nedaća u fabrici proizvodnja teče nesmetano i u toku je priprema za predstojeću građevinsku sezonu. Posle zimske pauze pokrenuta je i proizvodnja pločica.

Prošle godine kikindska fabrika imala je rekordnu proizvodnju crepa i pločica u odnosu na prošlu deceniju. Pojavila se sa na tržištu i sa novim programom pločica. Sklopljeni su i novi ugovori tako da ove godine planirana je prodaja i proizvodnja 34 miliona komada crepa i 1,9 miliona kvadrata pločica.