Muzejski teatar “Ko je bila Melanija Mela Gajčić” otkriva tajne o ovoj sugrađanki

Muzejski volonteri su sa večerašnjim izvođenjem, zavšili planirani broj igranja muzejskog teatra “Ko je bila Melanija Mela Gajčić”. Bila je žena ispred svog vremena, sugrađanka, jedan od najvećih donatora u Kikindi a više o njoj imala je priliku da sazna i, zbog epidemije, brojem ograničena publika, koja je na kraju izvođenja svoje utiske podelila sa mladim glumcima, volonterima. Predstava im se svidela.

Mladi glumci, volonteri kikindskog muzeja, predstavili su publici nedovoljno poznat život Melanije Mele Gajčić. Prethodno dugo istraživanje njenog života rezultiralo je kreiranju izuzetnog muzejskog teatra “Ko je bila Melanija Mela Gajčić”. U predstavi, 15 glumaca volontera koristi ambijent stalne postavke Muzeja Kikinda i prolaze kroz najintrigantije detalje Melinog života.

– Njen život je bio dinamičan I uopšte nije bio lak. Na kraju kada je izgubila sve, posvetila se bogu. Iz njenog ponašanja mi sada možemo da naučimo kako bi neke stvari trebalo da radimo, kaže Aleksandra Ćurčin, volonterka muzeja, inače u glavnoj ulozi ovog muzejskog teatra.

– Nekoliko meseci smo radili na ovom projektu i dosta smo naučili. Imam više uloga u predstavi i nije mi bilo teško da baratam ulogama. Kroz ceo ovaj proces, projekat, dobro se osećam jer sam naučio nove stvari o svom gradu, nove informacije koje će mi doprineti u daljem životu, kaže Stefan Popaživanov, takođe volonter.

A kako se završava život Melanije Gajčić, koliko je bola preživela ova žena koja i danas važi za jednu od najvećih donatora Kikinde, u predstavi govori Svetlana Krneta, studenktinja.

Mislim da se publici svidela predstava, bez obzira što je zbog epidemijskih mera u manjem broju. Glumom se već duže vreme bavim i uživam u tome, kaže ova mlada glumica.

Za mlade glumce rad na ovoj predstavi bilo je pravo zadovoljstvo.

Moji ustisci su i više nego pozitivni, smatram da smo odlično uradili ovu predstavu i da smo kao kolektiv na lep način prikazali Melaniju. Ona je veoma interesantan lik, ali na žalost, pomalo potcenjen u današnjem društvu s obzirom da se o njoj ne priča. Sam tok i koncept predstave je veoma interesantan jer ovo nije klasična postavka i radnja se dešava kroz različite prostorije a publika nas prati. Bilo je vrlo interesantno iskustvo, iz kog može dosta da se nauči i moji utisci su i više nego pozitivni, kaže Nikola Halai, muzejski volonter.

Do postavljanja dela na scenu muzeja radilo se predano i svakodnevno. Scenario potpisuje gimnazijalka Aleksandra Maksimović koja je režiju radila zajedno sa Draganom Kiruskim, kustosom-pedagogom ove ustanove.

Muzički teatar je egzotična forma edukacije i zabave u muzejima koja se ne viđa svakodnevno. Izazovna je i dosta komplikovana jer zahteva istorijske činjenice, dozu zabave, određeni scenario, 15 glumaca, kao što ste mogli da vidite to je jedan zahtevna produkcija. Muzejski teatar se uglavnom odvija na postavkama, na izložbama. Mi smo se odlučili da ga igramo ovde na stalnoj postavci, na istorijskoj izložbi, da bude u autentičnom vremenu.  Koristili smo i neke muzejske eksponate koji su nam poslužili da dočaramo to vreme i lik Melanije Gajčić, objašnjava Dragan Kiurski, kustos-pedagog Muzeja Kikinda.

Da li će priča o Melaniji Gajčić nastaviti da živi kroz ovo delo zavisiće i od želje vas Kikinđana da pogledate ovaj impresivan muzejski teatar i upoznate se sa delom i ostavštinom ove za Kikindu važne sugrađanke. Ono što je sigurno, da ako smo do juče malo ili gotovo ništa znali o Melaniji Gajčić danas nakon izvođenja ove predstave slika naše svesti o njoj je znatno šira.