Ljude smo vraćali sa blagajne jer nije bilo mesta u sali a onda je došla “korona”

Korona je prekinula sve aktivnosti kikindskog pozorišta. Upravu i glumce zatekla je u momentu kada je za scenu bila spremna premijera predstave “Kovači”. Razgovarali smo sa našim glumcima, kažu da im publika nedostaje ali se zbog okolnosti u kojima se svi nalazimo, na scenu vraćaju najverovatnije tek u septembru, na početku nove sezone.

Lako je glumcima da se prilagode novonastalim situacijama, pomisliće mnogi. Glume na sceni, ulaze iz jedne u drugu ulogu takoreći preko noći, pa je i epidemija korone za neke od njih bila samo epizoda koju treba odglumiti, ili to samo tako izgleda!? Razgovarajući sa njima, došli smo do zaključka da nisu dobro odigrali poslednja dva i po meseca, jer su bili primorani da igraju sami za sebe, u njihovim intimnim salama nije bilo publike i to je ono što je najviše nedostajalo. Povratak na scenu nije neizvestan, već je veoma izvesno da to neće biti pre nove pozorišne sezone, na jesen.

– Glumci su ljudi veoma posvećeni svojoj profesiji i svi koji žive od glume jako vole svoj posao, jako im je važan . Imaju veliko poštovanje prema radu na predstavama i prema publici još više. Tako je i sada u doba korone. Nama se svima igra, čekaju se saopštenja, da nam kažu glumci “Izvol’te na scenu” , a kada će biti, da li će uopšte biti do kraja ove sezone omogućeno igranje predstava ne znamo, ali kad god kažu eto nas, kaže Marija Ostojić, glumica Narodnog pozorišta Kikinda.

Branislavu Kneževiću izolacija je izazvala sećanje na davne vojničke dane.

– Setio sam se mog prvog dana u armiji i onda sam rekao sam sebi ‘ok ispred tebe je 457 dana, od tebe zavisi kako ćeš to da provedeš’. E tako je i sa ovim, slušaš šta ti kažu, ne praviš se puno pametan, sreća moja pa je porodica bila na okupu. Pred samo zatvaranje pozorišta mi smo bili pred premijerom. Dva i po meseca sam intenzivno radio na nečemu i kad je to trebalo da se prikaže i da se završi, sve je prekinuto. Sad moramo sve to ispočetka. Nedostajalo je i pozorište i publika ali smo se i odmorili. Čisto sumnjam da ćemo igrati pre sledeće sezone. Kada su popustili mere, i dozvolili okupljanje do sto ljudi ja sam u šali rekao igraćemo “Ordinaciju” svakako se radnja predstave dešava u ordinaciji, igraćemo sa maskama i rukavicama, tako da ćemo biti u trendu. A što se „Kovača“ tiče sumnjam da će pre jeseni biti. To je komedija, sa tri lica, ne bih puno otkrivao, mora da se pogleda do kraja da se shvati o čemu se radi – Branislav Knežević, glumac Narodnog pozorišta Kikinda.

 

Đorđe Marković je u Narodnom pozorištu Kikinda od 2012. godine. Inače je rodom iz Loznice gde je i proveo najveći deo vanrednog stanja koje je onemogućilo rad glumaca.

– Bio sam u Loznici, razmišljao sam o tim nekim budućim predstavama jer se dogodilo da u nekoliko poslednjih podela ne učestvujem a zaželeli smo se da napravimo nešto novo. U Loznici moji roditelji imaju, kuću baštu, šumu preko puta, nešto smo malo i osetili od tih mera, bilo je vremena za čitanje, svirao sam gitaru, smišljao sam neke pesme. Najviše mi je falilo druženje, rad na novim predstavama. Dobra stvar je da se ovde sve nekako zavukalo, i sa tim novim foajeom, krenula je dobra energija, i taman kad smo bili u dobrom zaletu da vratimo i okupimo ponovo publiku, jer predstave neke nove su se dogodile i neke stare su dobile publiku, onda se dogodilo sve ovo. To je želja svih nas, da se ljudi vrate u pozorište i da normalno funckionišemo. kaže Đorđe Marković, glumac Narodnog pozorišta Kikinda.

Osmeh na licu i neizostavna duhovitost nije napustila Miljana Davidovića. Pozitivan stav je zadržan i spremnost za nastavak rada.

– Ja mislim da možemo prvog septembra da radimo, ako ne bude ovog drugog talasa. A evo i preko leta, ako prvog juna dozvole da publika može da uđe u sale, što se nas tiče mi smo k‘o zapete puške. Konačno su stvari počele dobro da idu, napravljen je foaje, publika je počela da dolazi, ne znam da li znate, na svakoj predstavi je bilo 50 ljudi više pa su morali da se vraćaju sa blagajne, konačno je krenulo i onda „korona“. E pa ja se sad nadam da će ljudi da se vrate još u većem broju, optimista je Miljan Davidović, glumac Narodnog pozorišta Kikinda i dodaje: Pate glumci što nisu na sceni. Svi smo na početku mislili da ćemo Bog zna šta da radimo, da čitamo, da pišemo, ali zbog pritiska, stalno se nešto spolja dešavalo, koncentracija uopšte nije postojala. Sedeli smo kao i svi drugi i čekali da prođe. 

Marija Ostojićkaže da Narodno pozorište Kikinda ima zdrav ansambl kada je reč o međuljudskim odnosima:

Nedostajali smo jedni drugima. Naš posao podrazumeva veliku intimu, kako u fizičkom smislu tako u emotivnom i mentalnom. Nedostajali smo jedni drugima ali najviše nam je nedostajao naš posao.

Za septembar se sprema jedan veliki projekat “Sabirni centar” u režiji Stevana Bodrože.

Tu će biti kompletan ansambl u podeli.

Predstava “Kovači” po tekstu Miloša Nikolića, nama poznatog po tome što je autor i “Svetislava i Mileve” i “Atentata” a u režiji Tijane Vasić, trebalo je da bude prva premijera u ovoj godini. Proglašenje vanredne situacije, 10 dana pred prikazivanje Kovača odložilo je premijeru do jeseni.