Lešnik dobro rodio u leskaru porodice Veličkov

Ove godine je u leskaru porodice Veličkov bio dobar prinos. U toku su radovi na skupljanju plodova, a kako vlasnik leskara Luka Veličkov objašnjava, period prodaje može da se bira, jer je reč o voću koje ne zahteva posebne uslove čuvanja i skladištenja, poput hladnjača i slično, već se može držati u magacinima duži vremenski period dok se ne postignu povoljni tržišni uslovi.

Na plantaži lešnika, koju već deset godina radi i održava porodica Veličkov u toku su završni radovi. Ova godina je, kako objašnjava vlasnik leskara Luka Veličkov dala zadovoljavajući prinos, tako da, se u leskaru radi već danima kako bi mogli da pokupe sve plodove, koji su ovoga puta izuzetno krupni i dobrog kvaliteta:

-Ove  godine je rod zadovoljavajući, prinos je izvanredan. Prošle godine je podbacio, ustvari nije baš podbacio, ali je bio lošiji prinos. U principu, nikada se ne desi da ne rodi uopšte, to se ne dešava. On počinje da rađa, četvrte godine. Ekonomska esplativost se dostiže sedme godine. Ovo ili voliš ili ne voliš. Ja ovo volim da radi, psihički se odmorim, premda se fizički umorim. Ovde ima, na ovom zasadu  450 stabala, a na onom drugom oko 500. Taj leskar je star 14 godina. Sve ukupno imam oko 1000 stabala. Ima posla, radi se. Najbitnije je da se ne zatravi, jer ako se zatravi otežano je skupljanje lešnika. Bitno je i da se plod sakupi u što kraćem vremenskom roku zbog vremenskih uslova. Evo, ja svakoga dana skupljam, gotovo mesec dana, ali još nisam sve skupio, a vreme kiša kreće. Eto to je jedini problem. Prskanje je četiri do pet puta godišnje. Takođe, veoma je bitno orezivanje.

Troškovi podizanja zasada lešnika nisu visoki u poređenju s ostalim voćnim vrstama. Na primer, za podizanje jednog hektara lešnika troškovi su 5-6 puta manji nego troškovi podizanja hektara jabuke ili kruške, ipak, leskar traži celogodišnji tretman.

Kako bi mogao da radi na svom gazdinstvu, naš sagovornik navodi da je bilo potrebno dosta godina i dosta rada, ali i edukacije.

 

 

 

Radove na leskaru ovaj vredni sugrađanin obavlja sam, uz malu pomoć svog sina Mihaila,  koji se polako priporema da jednog dana nastavi radove na leskaru.

Inače, godišnja proizvodnja lešnika u Srbiji iznosi oko 2.500 tona, ali ta količina, prema mišljenju stručnjaka, ne podmiruje ni 10 odsto godišnjih potreba naše zemlje, odnosno konditorske industrije gde se najviše koristi. Prednosti gajenja lešnika su što ima višestruku upotrebnu vrednost, postoji velika potreba za plodovima i često su deficitarni na tržištu, jedno stablo može da rađa od 60 do 80 godina, a tehnologija gajenja je veoma jednostavna, a jedina mana je što se na pun rod čeka nekoliko godina.