Kikindski planinari osvojili Ajland Pik na Himalajima

VesnaMiladinov i Nebojša Bošnjak, kikindski planinari proteklog vikenda vratili su se sa tronedeljne ekspedicije organizovane na Himalajima. Oni su uspeli da osvoje vrh Ajland Pik visok 6.189 metara. Kikinđani su u Nepalu bili zajedno sa prijateljima iz Beograda. Nebojši je ovo šesti odlazak na Himalaje i svaki put, kako kaže, doživi novo iskustvo.

-Deo gde ja idem je jedan od najlepšh delova na Himalajima i okrenut je prema Mont Everestu, najvišem vrhu na planeti. Kada me pitaju zašto je toliko interesantan i zašto se vraćam ovde odgovaram im da je to zbog ljudi. Tu su se pre 400 godina doselili ljudi iz istočne Kine, šerpa. Prevod njihvog naziva je istočni ljudi – kaže Nebojša Bošnjak.

Pripreme za ovakav put traju čitav život, napominju naši sagovornici. Pored fizičke od izuzetne važnosti je i mentalna spremnost, a kako je jedna Banaćanka iz ravnice drugi put otišla na Himalaje pojasnila nam je Vesna Miladinov.

-Ljubav prema planinarenju usadio mi je Nebojša. Pripreme nisu bile opsežne jer je bavljenje sportom moj stil života. I ranije sam planinarila i pre pet godina bila sam na Himalajima tako da sam želela opet da doživim to iskustvo – rekla je Vesna Miladinov

Najvažnije od svega je podrška porodice, a Vesnin suprug i tri sina pružili su joj maksimalnu podršku da ode u Nepal. Naša sugrađanka na planinskom masivu proslavila je i svoj 52. rođendan.

-Sam uspon trajao je deset dana. Svakodnevno smo imali aklimatizaciju i prvi vrh koji smo osvojili je na 5.050 metara, potom je sledio od 5.650 metara i sve do vrha. Najviše mi je smetala hladnoća. Bilo je teško i naporno, ali sve se zaboravi kada se popnete na vrh i vidite pogled od kog zastaje dah.

Velik je broj planina viših od 5.000 metara koje je osvojio Nebojša Bošnjak: tri put Everest, dva puta Gran Paradizo, Gros Glokner, Kilimandžaro, Damavand, a pre godinu dana rodila se ideja da osvoji vrh viši od 6.000 metara. Sam put trajao je 24 dana, a kikindski planinari obišli su Katmandu i mesto Namče Bazar gde Bošnjak ima prijatelje .

-Odavde nosim mokrinski sir, ajvar, šunku, „plazma“ i „baninijev keks, knjige i promotivnu literaru za naš grad. Oni žive skormno u prostorijama 4X4 i to im je sve i kuhinja i spavaća soba i kupatilo, bukvalno sve. Bez obzira na sve oni ne prestaju da se smeše, mole i da budu srećni i zadovoljni.Svaka čast Vesni, ne znam da li je neka žena iz Vojvodine ove godine uspela da se popne na 6.200 metara. Naš vodič rekao je da može slobodno na vrh sveta koliko je spretna i okretna.

Kada odlaze sa Himalaja prijatelji koje steknu vežu im marame, kate, oko vrata čime im poručuju da se vrate ponovo.