Izložba „Assasinated“ u Galeriji „Terra“
On 2 decembra, 2017 by Rubin RubinPortreti na grafikama predstavljaju poznate ličnosti koje su obeležile dvadeseti i početak dvadeset prvog veka, a koje su izgubile život nekim nasilnim činom: atentatom, pogubljenjem, ubistvom i slično.
-Osnovna polazna tačka je bila stogodišnjica Ferdinandovog ubistva. Prikazane su javne ličnosti koje su pomerale neke granice u čovečanstvu. Moj cilj je bio da vizuelni prikaz bude dramatično promenljiv i da u svakom radu promenim tehniku, pa da svaki rad bude poseban u tom tehničko-tehnološkom smislu.
Prva dela nastala su 2012. godine. Projekat je nastavljen sada, jer je tema kojom se bavi večita. Ipak, ova postavka razlikuje se od početne zbog novog medija.
-Uvođenje videa je nešto što će doprineti da se izložba kreće u novom pravcu. Materijal o ovim ljudima je nedostupan i imamo ga samo na pojedinim web sajtovima. Nisam hteo da ga puštam u sirovom obliku, nego sam presnimavao i pravio nove frejmove i kadrove.
Projekat će biti nastavljen i u narednim godinama. Do umetnika je da odluči kakav će izbor napraviti i kako će koncipirati novu izložbu. Dilema je da li će ostati u savremenom okviru ili će se vratiti u dalje prošlo vreme.
-Možemo da idemo i dublje u istoriju. Materijala ima i vizuelno je spektakularan, ne u narativnom smislu, iako hteli to ili ne, ne možemo da odstupimo od njega.
Tema je večna, a razlog zbog kojeg je baš ona izabrana je vizuelna atraktivnost. Umetnik smatra da postoji i moralna obaveza da na neki način odbranimo ove ljude, iako je u potpunosti distanciran od ideologija.
-Kada sam branio doktorat, morao sam da objasnim da sam se rodio kada je Kenedi ubijen. Ceo život živim kao da ga znam, a ustvari je to nemoguće. Odrastao sam uz priče o ovim ljudima. To je bio neki moj pokretač. Vizuelni sadržaj je bio jako važan, jer sam u istraživačkom radu pronalazio tehnološke mogućnosti u okviru grafike.
Lazić izložbe ne ponavlja, ali ovu je ostavio otvorenu:
-Može da živi još deset/dvadeset godina, jer vizuelno može da bude lepa i prijatna, a konceptualno zrela. Koga god da biram, povezaću ga u priču. Prikazani pojedinci veoma su interesantni i dolaze sa svih kontinenata. Fizionomije su im različite i stvaraju lepu dinamiku. Portret je večita tema i veliki prostor.
Kako vreme više odmiče i povećava distancu od smrti prikazanih ličnosti do savremenog trenutka, oni sve više postaju mit, koji nastavlja da živi i poprima različite forme. To je naročito slučaj kod ljudi čija ubistva ni do danas nisu sasvim razjašnjena, a čije ubice su ostale nepoznate, pa je mogućnost manipulacija, insinuacija i maštanja mnogo veća, što stvara plodnu podlogu za nastajanje novih mitova savremenog doba.
