Domaće životinje se ne mogu porediti sa divljim koje su prilagođene na teške uslove života. One su veoma osetljive na zimske vremenske uslove. Iako je većina njih prekrivena krznom, prirodna zaštita nije dovoljna. Problem je u tome što se prostorije u kojima borave životinje, pri čemu se misli na živinu, kao I na krupnu stoku ne greju, te je temperatura u prostorijama skoro ista, kao što je napolju. Vlasnici životinja, pogotovo onih koji su na poluotvorenom prostoru, prema rečima veterinara Arpada Ača, većinom znaju da je potrebno bar pojačanom hranom I boljim uslovima pomoći životinjama, kako bi preživele.
Kućni ljubimci mogu biti problem, ako se zanemare njihove potrebe, mišljenja je on. Ukoliko pas živi u stanu, bez obzira na rasu i dužinu dlake, nema priliku da se postepeno navikne na niske temperature, a to znači rast duge i guste zimske dlake i poddlake, kao i potkožno deponovanje masti. Zato je najsigurnije da kućnog ljubimca, naviknutog na život u toplom, vlasnik pripremi za zimske šetnje tako što će mu obezbediti adekvatnu garderobu. Čak i za polarne rase nagli izlazak i dugotrajan boravak na hladnoći može biti opasan. Psi na lancu, pre svega kratkodlaki, teško mogu dugo da izdrže na niskim temperaturama bez zaštite i može se lako desiti da uginu vezani na lancu, ako nemaju mogućnost da se kreću i da nađu zaklonjeno i toplo mesto kao sklonište od zime. Veterinari skreću pažnju I na ptice jer i njima tokom hladnog perioda treba pomoći nudeći im njihovu hranu ili ostatke naše, kada same ne mogu naći dovoljno hrane za preživljavanje.
