U proteklom periodu u medijima su se mogle čuti izjave, iz kojih proizilazi konstatacija da su izbori za predsednike mesnih zajednica raspisani u suprotnosti sa Ustavom, zakonom i skupštinskom Odlukom o mesnoj samoupravi. Naime, navodi se da je Odluka o raspisivanju izbora u suprotnosti sa članom 21. Odluke o mesnoj samoupravi, jer političke stranke, navodno, ne mogu da predlažu kandidata za predsednika mesne zajednice. Takva situacija je važila sve do 26. jula ove godine, do kada je Odlukom bilo utvrđeno da kandidate za predsednika mesne zajednice mogu da predlože samo grupe građana koje prikupe najmanje 100 potpisa. Međutim, na sednici Skupštine grada, održanoj 26. jula 2017. godine, doneta je Odluka o izmeni i dopuni Odluke o mesnoj samoupravi , kojom je brisan navedeni član 21. Odluke, iz razloga što postoji član 23. Odluke, koji propisuje da se sva pitanja oko postupka predlaganja kandidata uređuju statutima mesnih zajednice.
Na ovaj način, uklonjena je smetnja da kandidate mogu da predlože samo grupe građana i ostavljena mogućnost da se statutima mesnih zajednica propiše drugačije rešenje.I zaista, novim statutima mesnih zajednica, donetim 7. novembra 2017. godine, propisano je da kandidate za predsednike mesnih zajednica mogu da predlažu registrovane političke stranke i grupe građana čijeg kandidata svojim potpisima podrži najmanje 100 birača u mesnoj zajednici u kojoj se bira. “Grupa građana osniva se Sporazumom o osnivanju grupe građana, koji se overava kod organa u čijoj je nadležnosti overavanje potpisa i u kom, kao cilj, mora biti jasno navedeno zbog kojih izbora u mesnoj zajednici se grupa građana obrazuje. Birač može potpisati samo jedan predlog za kandidata za predsednika mesne zajednice.”
Pored toga, pojedinim izjavama dovodi se u sumnju ustavnost samih izbora, time što su, navodno, „prekršena ustavna prava građana da biraju i budu birani”, odnosno na taj način što kandidate mogu predlagati samo političke stranke i grupe građana, a ne i pojedinci.
Iako se navodi da je „do sada bila praksa da pojedinac, uz sakupljene potpise, može da se kandiduje”, tvrdimo da navedena izjava nije pravno utemeljena, budući da je Odlukom o mesnoj samoupravi ,pre izmene i dopune od 26. jula tekuće godine, kao i statutima svih devet mesniih zajednica iz 2005. godine koji su bili na snazi do novembra ove godine, bilo propisano da „kandidate za predsednika mesne zajednice mogu predlagati grupe građana koje prikupe najmanje 100 potpisa u mesnoj zajednici u kojoj se on bira .” Kao što je već izneto, sada je samo dodato da, pored grupa građana, kandidate mogu predlagati i političke stranke, a nije menjana, niti uskraćivana mogućnost pojedincu da bude predlagač kandidata, jer to zapravo nikad nije ni bio. Pojedninci kao fizička lica su mogli, a to mogu i rešenjem koje je trenutno na snazi, da budu osnivači grupe građana i u formi tog političkog subjekta da predlože kanditata za najvažniji organ mesne zajednice, ravnopravno sa političkim strankama.
Situacija da pojedinac sam sebe predloži u organ mesne zajednice uz priložene potpise birača, nije bila predviđena ni prethodnom Odlukom o mesnoj samoupravi , već je, šta više, stanje bilo skoro identično onom koje se sada primenjuje. Naime, u članu 20a. Odluke, donete 1993. godine, i njenom izmenom i dopunom još iz 1998. godine, propisano je bilo da „kandidate za članove Saveta mesne zajednice mogu predlagati, posebno ili zajedno, političke stranke i druge političke organizacije, grupe građana, koje prikupe potpise najmanje 100 birača u izbornoj jedinici mesne zajednice u kojoj se vrši izbor“…. „Kandidat može prihvatiti kandidaturu za predlog samo jedne političke stranke, druge političke organizacije ili grupe građana“.