Epska fantastika sve više privlači pažnju čitalaca

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ bila je domaćin književne večeri, u kojoj je svoj književni opus predstavio Aleksandar Tešić. Svestrani autor do sveta pisane reči stigao je kroz opširna istraživanja domaće istorije i mitologije:

-Malo ljudi zna da se pravoslavlje zasniva na staroj slovenskoj veri. Crkva nije uspela i nije želela da iskoreni sve stare slovenske običaje, pa ih je prisvojila, dala im svoje atribute i tako očuvala staru slovensku veru.

Pisac istorijske ličnosti stavlja u kontekst fantastike, što je prilično težak i zahtevan zadatak, podložan mnogim kritikama. Ipak, za autora je sve to predstavljalo zadovoljstvo i čast:

-Za razliku od stranih autora, koji izmišljaju svetove i likove, od čuvenog Tolkina pa i Martina, gde su junaci i svetovi izmišljeni, ja to nisam morao da radim. Smestio sam naše istorijske ličnosti i mitološke likove u Srbiju, a oni su sami po sebi povezani sa nadrealnim svetom. Zato nije bio problem Kraljevića Marka ili Miloša Obilića spojiti sa vilama, jer oni već jesu naša epika. Priču sam samo malo više razvio i uneo zaplet, pa je sve to lepo ispalo.

Publika pozitivno reaguje na ovakav vid književnog stvaralaštva, pa je istorijska, odnosno epska fantastika sve popularnija:

-Kažu da sam ja prvi počeo sa time 2008. godine. Više bih voleo da sam poslednji, odnosno da je razvoj ovog žanra počeo ranije, pre 20, 30 godina. Srećom, u poslednjih 10 godina, veliki broj autora, pogovoto mladih, počinju da pišu o našoj istoriji i mitologiji. Pohvalno je što se i stari autori vraćaju svojim starim rukopisima i ponovno ih objavljuju.

Poslednjih godina ukus čitalačke publike umnogome se promenio, jer su teme poput rata, bede i teških socijalnih priča postale prevaziđene:

-Ljudi hoće da čitaju lepe stvari, da uzmu knjigu i da se opuste i prepuste svetu, manje ili više bajkovitom i da uživaju u čitanju. Svoja dela smatram istorijskom mitologijom, a fantastika je samo u osnovnom zapletu. Sve ostalo su ili mitološki likovi ili historijski događaji.

Za Tešića je posebno inspirativna druga polovina 14. veka u našoj zemlji i poslednjih 50 godina srpskog carstva. U poslednja dva romana poseban akcenat stavio je na lik Despota Stefana Lazarevića. Autor nastavlja istraživanja i svakodnevno prikuplja ideje za nova dela.