Dragan Utržan iz Knina imao je 19 godina kada se dogodila Oluja koja ga je zatekla na odsluženju redovnog vojnog roka. Poslat je u zonu borbenih dejstava gde je krajem juna 1995. godine ranjen. Zbrinut je u vojnom stacionaru u Drvaru koji je bombardovan zbog čega je premešten u Petrovac. Zavičaj je napustio bez imovine i ličnih dokumenata. Najteža okolnost bila je vest da mu je poginula majka, što se srećom ispostavilo kao neistinito.
Posle perioda rata i neizvesnosti, ranjavanja i izgnanstva, sa porodicom je svoj novi dom pronašao u Kikindi. U danu kada se u Hrvatskoj slavi, a Srbiji i Republici Srpskoj tuguje, rodni Knin za Dragana je daleko, možda dalje nego ikad.
“U septembru 94. sam poslednji put bio u kući. Otada je nastala agonija…Mislim da ta zemlja nije ista, da nisu isti ljudi i da taj grad i moj zavičaj više nije ono što je bio…Lično mislim da bi me bio strah otići, ne zbog bezbednosti nego što bih doživeo jako veliko razočarenje.”
