Dobrom saradnjom preduprediti moguće posledice…

Na sastanku, koji je proteklog vikenda održan u prostorijama kikindskog Udruženja pčelara prisustvovao je veliki broj pčelara, ali i paora, kao i stručnjaka. Ovo je prvi put da se organizuje ovakav vid razgovora, a sve s namerom, kako bi mogući problemi bili predupređeni, rekao je predsednik Udruženja pčelara Kikinde Saša Čolak, budući da su dosadašnja iskustva bila dosta teška i to naročito za pčelare…

-Danas smo se okupili kako bi predupredili probleme, koji nas moguće čekaju već početkom aprila. Pozvali smo sva imena u kikindskom ratarstvu, u stvari sve paore, koji su posejali uljanu repicu, da bi čuli šta se dešava, kako bi smo mogli da zajednički zastupamo priču, jer ovako, kao do sad  više ne ide…

 

Čolak dalje navodi da je ove godine posejano daleko više uljane repice, nego ranijih godina, što je za pčelare dobro ukoliko ne bude trovanja pčela. Namera je da se uz pomoć stručnih saradnika ukaže na to da je moguće izbeći katastrofalne posledice, te su tim povodom i pozvali da im se u ulozi predavača predstavi agronom Siniš Ilinčić, koji je i dugogodišnji pčelar…

-Kolega sam i prijatelj sa jednom i drugom stranom, već digi niz godina. Ljudi me kao takvog već i poznaju i zovu me najčešće kada se nešto desi. Poslednjih godina sam spremio predavanje, jednostavno da pokušam da se jedan deo toga spreči, jer sam video da se u 90% slučajeva dese stvari sasvim slučajno. S jedne strane čovek koji se bavi pčelama se boji pesticida, a opet čovek koji se bavi poljoprivredom, on se po pravilu još više plaši pesticida. U svakom poslu imate one “koji sve znaju”, njima se ni ne može pomoći….

 

Cvetanje, uljana repica, kako i gde smestiti pčele u periodu cvetanja, kako komunicirati međusobno ukoliko dođe do nečega praksa su i iskustvo svih dosadašnjih predavanja dodao je Ilinčić.

U okviru predavanja pozvani gosti, ali i članovi udruženja pčelara, koje je i pokrenulo ovakav vid saradnje, mogli su da čuju kako preventivno delovati u cilju boljeg prinosa i kod jednih i kod drugih. Poremećaj u prirodi je ozbiljan, rojevi pčela su desetkovani, a kako tumače bugarski naučnici, jedan deo zašto pčele stradaju ne direktno od pesticida, već indirektno, je iz razloga  što intenzivna poljoprivreda uništava određeni broj korovskih vrsta, neophodnih za pravljenje propolisa, koji je njima lek.