Dimitrijevićev kremasti med Šampion kvaliteta

Sugrađanin Aleksandar Dimitrijević dobitnik je velike zlatne medalje novosadskog poljoprivrednog sajma za kremasti med sa čokoladom, a u kategoriji grupe dijetetskih proizvoda i pomoćnih lekovitih sredstava, ovaj med proglašen je šampionom kvaliteta. Dimitrijević je bio jedini učesnik iz Kikinde u kategoriji ocene kvaliteta pčelinjih proizvoda a jedan od 39 učesnika koji su predali 157 uzoraka.

Na ideju da proizvode kremasti med došla je njegova supruga a presudna je bila niska otkupna cena sirovog meda. Umesto da prodaju med po ceni od 2 do 2,5 evra po kilogramu, Dimitrijevići su našli bolje rešenje a to je kremasti med sa raznim ukusima.

– Došli smo na ideju da taj med koji se trudimo da proizvedemo čist i zdrav plasiramo na tržište u drugom obliku, prstupačnijem za decu. Raspitivali smo se i nismo naišli da neko na našem tržitu to organizovano prodaje. Prošle godine smo osvojili prvu medalju, zlatnu medalju za kremasti med takođe na novosadskom sajmu i to nam je dalo posticaj da još više razvijamo taj proizvod, kaže Aleksandar Dimitrijević, kikindski pčelar.

Često postoji sumnja u kvalitet kristalizovanog meda iz neznanja da je upravo takozvana ušećerenost meda znak kvaliteta. Proizvodnjom kremastog meda upravo se izbegava mogućnost kristalizacije zbog čega je kupcima kremasti med privlačniji. Oni koji se brzo kristališu nisu toliko privlačni našem tržištu.

– Da bi razumeli šta je kremasti med treba da razdvojimo med na onaj koji se brzo kristališe i onaj koji se sporije kristališe. Najviše se favorizuje bagremov med koji ostaje u tečnom obliku i dve godine, ali na primer uljana repica i suncokret se brzo kristališu. Za uljanu repicu je ponekad dovoljno i svega dve nedelje da se kristališe. To je prirodno svojstvo meda. Kremasti med se ne kristališe i zato je pogodan za decu. Izgleda kao gust krem, primamljiviji je i lakši je i za rukovanje, kaže Andrea Balaš, Aleksandrova supruga koja je i inicirala ovu proizvodnju.

Kupci su veoma zadovoljni ponudom pčelinajka Dimitrijević koji se tek zahuktava u proizvodnji pčelinjih proizvoda. Bitno je u startu ponuditi kvalitet a to diplome novosadskog sajma i dokazuju.

Ovo je treća godina kako se Aleksandar opredelio da umesto posla u privatnim kompanijama zameni sopstvenim porodičnim biznisom. Početak nije bio lak.

– Uvek sam se divio samoj strukturi pčelinjeg rada. Kad bi mogli da njihov sistem rada pretvorimo u ljudski, to bi bilo idealno. Jednostavno sam krenuo iz znatiželje ali i zbog materijalne koristi, iskren je Aleksandar.

Ovo gazdinstvo za sada broji 50 košnica sa planom da se ta brojka uskoro znatno uveća.Poseduju i sopstvenih 6 jutara zemlje a pored meda okušali su se i u proizvodnji drugih proizvoda. Razgovarajući sa porodicom Dimitrijević mogli smo da primetimo da ovu, za sada malu porodičnu proizvodnju, krasi zajedništvo koje je već dalo rezultate u vidu diploma i medalja i nesumnjamo da će se njihovi planovi, ukoliko ovako nastave, ispuniti. A san je da uskoro otvore mini fabriku kremastog meda i da tu proižvodnju naslede i njihovo dvoje dece.