Odgovornost svih nas je da zaustavimo nekontrolisano bacanje otpada na neadekvatnim mestima. Deo opasnog otpada neretko završava na njivama odakle dalje zagađuje krajnji proizvod, vodu u kanalima, jezerima iako postoji način besplatnog odlaganja ambalaže. Zato je na prvom mestu važna edukacija.
Kada govorimo o zagađenju životne sredine retko pomišljamo na otpad koji ostaje nakon radova u polju. Upravo takav ambalažni otpad može biti opasan po zdravlje ljudi, životinja i po životno okruženje.
Na žalost, zatičemo pune atare ambalažnog otpada, što od semenske robe do sredstava za zaštitu bilja, đubriva i to je nešto što definitivno treba da se reši a prvi korak je edukacija i jedna pozitivna kampanja koja se neće svoditi samo na kažnjavanje. Treba da budemo svesni toga da sve što danas bacimo na njivu to se raspada tek za 100 do 200 godina a istovremeno onaj sadržaj koji je ostao zagađuje i zemljište i vodu i vazduh i taj problem je nemoguće rešiti na jeftin način, kaže Aleksandar Šošević iz kompanije Enviropack koja se bavi sakupljanjem ambalažnog otpada.
Kompanija „Envipack“ čije je osnivač „Galenika fitofarmacija“ za sada u Kikindi sarađuje samo sa velikim poljoprivrenim kompanijama poput „Almeksa“ ili „Delte agrara“ a cilj je uključiti i mala poljoprivredna gazdistva u program adekvatnog odlaganja ambalažnosg otpada. Važna je informacija da je program odlaganja potpuno besplatan.
– Postoji mogućnost da „Envipak“ kao operater ima ugovor sa lokalnom samoupravom ili sa Poljoprivrednom stručnom službom ili pak sa nekim od većih poljoprivrednih gazdinstava koja imaju pib ili matični broj pa bi oni bili nosilac distribucije i istovremeno nosilac na dokumentu o kretanju otpada. Onda operater dolazi na njegovu adresu i preuzimamo otpad koji s recimo tu skupili mali proižvođači. Poljoprivredna stručna služba može recimo na oglednom polju postaviti kontejner za ambalažni otpad i biti nosilac na dokumentu ili u dogovoru sa gradskom upravom to može biti i sam grad. Tako bi individualni proizvođač mogao na to ekološko mesto da donese otpad koji nije veći od 20, 30 kilograma otpada i na taj način reši pitanje odlaganja ambalažnog otpada, dodaje Šošević.
Mnogi će se pitati šta je razlog da odlažu ambalažni otpad na ovakav način. Prvi razlog je svakako zdrava životna sredina i pravo je vreme da postanemo toga svesni a drugi razlog je sticanje setrifikata i dokumenata neophodnih za recimo konkurisanje kod IPARD fondova. Put opasnog otpada mora biti poznat kako bi umanjili negativan uticaj na životno okruženje.