Davne 1938. godine 1. maja u Kikindi je otvorena Fotografska radnja “Sretenović”. Vasilije Sretenović pošto je izučio zanat i završio šegrtovanje u Beogradu rešio je da se vrati u rodni grad i postane prvi Srbin koji će se baviti fotografisanjem. Tada nije ni slutio da će radnja opstati punih 80 godina i da će i treća generacija biti uključena u ovaj posao. Njegov sin Sreten za našu televiziju priseća se šta mu je otac ispričao šta ga je sve pratilo na samom početku.
-Moj otac je, na neki način, izazivao nepoverenje kod ondašnjih vlasnika lokala. Ipak, uz priču i razgovor jevrej Josif Keler izdao mu je prostor. Tada je u Kikindi bilo još pet fotografskih radnji čiji su vlasnici bili Nemci. Otac je imao viziju koju i dan danas mi sprovodimo delo, a to je da fotografisanje bude dostupno svima – istakao je Sreten Sretenović.
Pre osam decenija fotografisanje je bilo luksuz koji su sebi mogle da priušte bogatije porodice. Svoju nameru Vasilije Sretenović je i ostvario.
-U radnji je postojala sveska u kojoj je bilo zapisano koja mušterija se zadužila za fotografisanje i kada će taj dug da vrati. Tako je otac uspeo da pridobije kikindsku javnost. Za kratko vreme svi fotografi su otišli iz Kikinde, a on je ostao jedini u ovom poslu – priseća se Sreten.
Tokom ratnih godina radnja je bila zatvorena jer je vlasnik bio na frontu, a po povratku otvorena je državna radnja Foto “Zvezda” u kojoj je Vasilije bio poslovođa. Vrlo brzo je odlučio da ponovo pokrene sopstveni posao koji je uz puno ljubavi preneo na sina Sretena.
-Šezdesetih godina prošlog veka završio sam zanat i počeo sam da radim. Tada je bilo puno fabrika u Kikindi gde sam imao puno posla. Radio sam najviše dokumentarne fotografije koje su pokazivale tok nastanka neke fabrike – rekao je Sreten Sretenović.
Maltene svaka porodica u Kikindi ima porodične fotografije slikane kod “Sretenovića”, a u pamćenju ostaju i maturske slike u crno beloj tehnici koje su svedočanstvo vremena u kom su nastale. Sada radnju vodi Vladimir Sretenović koji je treća generacija ove porodice. O prvim susretima sa ovim poslom on kaže:
-Čim sam malo stasao dobijao sam zadatke poput onih da perem i sušim slike. Rastao sam uz ovaj posao, a ono što se nije promenilo su studijske fotografije.Građani nas često angažuju slikamo venčanja, krštenja, a ono što radim iz ljubavi su fotografije prirode – priča Vladimir Sretenović.
Sada je fotografisanje potpuno drugačije jer je digitalizacija učinila svoje.
Iako su mnogi predviđali da će se fotografske radnje zatvoriti to se nije desilo, a veliki jubilej biće obeležen izložbom fotografija.
-Napravićemo izložbu na jesen. Stoga pozivam građane da donesu stare fotografije koje imaju, a napravljene su u našem studiju. Napravićemo selekciju i odlučiti koje fotografije će biti deo izložbe – objasnio je Vladimir.
Interesantan je podtak i da je logo Fotografske radnje “Sretenović” nastao takođe 1938. godine i da od tada do danas nije menjan.