Skulptor i književnik Boris S. Staparac, svoja dela gradi i oživljava od modeliranog betona, a oživeo ih je, kako kaže, više od 200! Skulptura, na kojoj momentalno radi težiće 18 tona i biće visoka oko 12 metara.
Dela Borisa Staparca, koji je od pre par godina naš sugrađanin su daleko poznata, a najpoznatija je skulptura Rokyja Balboe, u Žitištu. Skulptura je visoka tri metra a izvajan je po liku Stalonea koji je igrao i režirao šest filmova iz serijala o Rokiju Balboi. Kako kaže naš sagovornik, došao je u Žitište, samo sa fanglom i špaknom i izazvao čuđenje…
–Došao sam sa jednim zidarskim alatom, svi su me pitali, gde mi je ta velika mašina, kojom ću to da uradim? Svi su imali svoj motiv, zašto to radim…neki da se pročuje selo, da se pročuje regija, da se pročuju oni sami. Niko nikada nije napisao, šta je ono što je mene vodilo da to uradim, šta je bio moj motiv? Moj motiv je bio da podelim 1000 zvončića za duhovni preporod Srbije i ja sam ih podelio. I celo Žitište je zvonilo…
Ono što ga čini različitm i unikatnim su jedinstvene skulpture, koje radi. Nikada kalup, nikada slika prikaza, sve je stvar lične i momentalne inspiracije.
Jedino što priznaje, kao pravu stvaralačku energiju, to je energija ljubavi. Već oko godinu dana radi spomenik Ljubavi, Veri i Nadi, posvećen vojvodi Prijezdi i njegovoj ženi Jelici, težak oko 18 tona, koji će biti postavljen u gradu Stalaću. Vojvoda Prijezda je veliki vojskovođa iz grada Stalaća koji se suprotstavio turskom caru i njegovim ponižavajućim zahtevima. Ponosni Prijezda više je voleo da časno umre nego da živi bez časti i poštovanja.
– Na spomeniku je lik vojvode Prijezde koji sa uzdignutim mačem stražari nad Srbijom. Jelica sa ispruženom desnom rukom drži krst, a levom dodiruje lice čoveka kojem poklanja ljubav i život. Njih dvoje čine anđeosku celinu. Interesantno je što to sve ide na jedan način, fangla, špakna. Svaki detalj, svaki detalj, svaki detalj….živiš s tim.. Recimo, Jelici sam glavu okretao četiri puta. Njena glava je gotovo tonu teška, ja sam je toliko puta pokušao okrenuti onako kako ja hoću, ali…ne ide. To je jedna živa borba sa materijom.
Izvajao je minijature za vajanje spomenika, Svetom Savi, koju je trebalo da uradi u Kikindi i zbog koje je i došao u naš grad, zatim Patrijarhu Pavlu, svetom vladiki Nikolaju, Tesli, Ani Karenjinoj i Vronskom..Do sada je izdao četiri knjige, a namera mu je da se pisanjem, kao i vajarstvom i slikarstvom i dalje bavi.
Od nedavno, žitelj Kikinde, uspešno se ogledao i kao filmski režiser i scenarista dokumentarnog filma „Ljudi od slame“, a dobitnik je Zlatne značke kulturno- prosvetne zajednice Srbije za doprinos u kulturi u Srbiji. Više o ovom umetniku pogledajte u emisiji Rubinizmi, koja je na programu TV Rubin u petak u 21 sat.